Kontaktna sočiva su za milione ljudi svakodnevna stvar, ali i dalje imaju jednu veliku slabost: veoma su osetljiva. Dovoljna je sitna ogrebotina, nepažljivo rukovanje ili dodir sa prljavom površinom pa da sočivo postane neprijatno, opasno ili potpuno neupotrebljivo. Zato vest o sočivima koja mogu sama da poprave površinska oštećenja zvuči kao nešto iz budućnosti koja je stigla tiše nego što smo očekivali.
Interesting Engineering je pisao o novim samoregenerišućim kontaktnim sočivima koja mogu da „zacele” ogrebotine nakon izlaganja UV svetlu u trajanju od oko jednog sata. Ideja se zasniva na materijalu koji reaguje na svetlost i obnavlja oštećenu površinu, čime bi se produžio vek sočiva i smanjila mogućnost iritacije oka usled sitnih nepravilnosti.
Ovakva inovacija posebno je zanimljiva jer se ne bavi samo udobnošću, već i higijenom i sigurnošću. Oko je osetljiv organ, a sve što se stavlja direktno na njegovu površinu mora biti pažljivo kontrolisano. Ako se materijal pokaže dovoljno stabilnim i bezbednim, buduća sočiva mogla bi da traju duže, budu otpornija i zahtevaju manje čestih zamena.
Kod nas veliki broj ljudi koristi sočiva zbog dioptrije, sporta, posla ili jednostavno zato što ne želi naočare tokom celog dana. Svako ko ih nosi zna koliko jedna mala ogrebotina može da smeta. Zato se ova tehnologija lako razume: nije spektakularna kao robot ili leteći automobil, ali rešava vrlo stvaran problem. Budućnost medicine ponekad ne dolazi kroz veliku mašinu, nego kroz tanak, providan komad materijala koji oko jedva primeti.
S.B.
