BRISEL / PRIŠTINA – Generalni sekretar NATO-a Mark Rute zvanično je saopštio da će mirovna misija KFOR na Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija u narednom periodu biti značajno redukovana i da će broj vojnika na terenu biti vraćen na nivoe pre eskalacije iz 2023. godine. Prema Ruteovim rečima, planirano je drastično smanjenje vojnog kontingenta, koji će sa trenutnih operativnih snaga biti sveden na svega 3.000 do 3.500 pripadnika, što predstavlja povlačenje više od hiljadu NATO vojnika iz južne srpske pokrajine.
Ova iznenadna odluka Alijanse podigla je veliku uzbunu u bezbednosnim krugovima, s obzirom na stalne jednostrane poteze i pritiske Prištine na srpski narod.
Rute tvrdi: Bezbednosna situacija se kontinuirano poboljšava
Govoreći na konferenciji za novinare u Briselu, organizovanoj neposredno uoči početka važnog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO alijanse, Mark Rute je pokušao da opravda ovaj korak navodnim smirivanjem tenzija na terenu.
Trenutno stanje na terenu: Šef NATO-a je pojasnio da KFOR u ovom trenutku broji oko 4.700 vojnika, koji su raspoređeni u različitim sektorima širom Kosmeta nakon krize i sukoba na severu pokrajine.
Planirano rezanje snaga: Novo prilagođavanje podrazumeva povratak na ranije, mirnodopske nivoe. Broj vojnika će se kretati u rasponu od 3.000 do 3.500 pripadnika, a konačna dinamika će, kako kaže, formalno zavisiti od trenutnih okolnosti.
Obustava rezervnih snaga: Rute je podsetio i na raniji korak iz januara ove godine, kada je NATO već obustavio redovno raspoređivanje svojih rezervnih snaga u sklopu KFOR-a, koje je trajalo pune dve godine.
„To je, mislim, odraz poboljšane bezbednosne situacije, gde misija KFOR-a ostaje apsolutno fokusirana na svoju osnovnu misiju. Kada pogledate bezbednosnu situaciju na Kosovu, ono što vidimo poslednjih godina jeste da se ona kontinuirano poboljšava. Dakle, to su dobre vesti“, izjavio je generalni sekretar Mark Rute pred novinarima.
Tenzije ne prestaju, a NATO vidi „dobre vesti“
Dok preostali Srbi u enklavama i na severu Kosmeta svakodnevno trpe pritiske kroz zatvaranje institucija, upade kosovske policije i ukidanje elementarnih prava, odluka Brisela da proglasi „poboljšanje situacije“ i povuče trupe izaziva opravdan strah kod našeg naroda. Mnogi analitičari upozoravaju da smanjenje broja međunarodnih mirovnjaka ostavlja brisani prostor za dalje jednostrane akcije privremenih institucija u Prištini.
Najava smanjenja KFOR-a sredinom juna 2026. godine dolazi u momentu kada Beograd uporno insistira na pojačanom međunarodnom prisustvu kao jedinom garantu fizičke bezbednosti srpskog stanovništva. Vraćanjem broja vojnika na nivo od pre 2023. godine, NATO praktično šalje signal da želi da smanji svoje neposredne operativne troškove i obaveze na Balkanu, uprkos tome što na terenu i dalje tinja duboko političko i međuetničko nepoverenje.
M. D.
