Nekada se odmor delio prilično jasno: ili čovek ide da se odmara, ili ide da trenira. Danas se te granice sve više tope, a jedna od zanimljivijih slika tog novog spoja stiže iz sveta padela. Euronews je juče objavio tekst o tome kako su „padel holidays” počeli da prerastaju iz uske sportske niše u ozbiljan turistički trend. Brojevi nisu mali: širom sveta danas ima više od 35 miliona igrača, broj terena porastao je za više od 15 odsto za samo godinu dana i premašio 77.000, dok Evropa drži više od 60 odsto svih igrača i gotovo dve trećine svih terena na planeti.
To nije slučajno. Padel je igra koja je dovoljno društvena da deluje kao zabava, dovoljno laka za početnike da ne obeshrabri, a opet dovoljno takmičarska da ljude veže mnogo jače nego klasičan hotelski tenis. Euronews navodi da hoteli i resorti širom Španije, Portugala, Italije, Francuske, Grčke, pa čak i u Švedskoj i na Baliju, sve češće grade ili promovišu padel terene kao jedan od glavnih razloga za dolazak gostiju. Drugim rečima, više se ne prodaje samo pogled na more, već i ideja da ćete iz odmora izaći rasterećeniji, ali ne i potpuno pasivni.
Zanimljivo je i to što padel u ovoj turističkoj verziji ne deluje kao naporna disciplina. Nije reč o strogoj sportskoj logistici, ranojutarnjim kaznama i odmoru koji liči na pripreme. Naprotiv, cela stvar se prodaje kao spoj igre, druženja, sunca i urbanijeg načina letovanja. To mnogo govori o savremenim putovanjima. Ljudi sve manje žele da se vrate kući sa osećajem da su samo „ležali”, ali isto tako ne žele ni odmor koji će ih umoriti više od posla. Padel se dobro uklapa baš u tu sredinu između aktivnosti i lakoće.
U tome je i šira privlačnost ove teme. Ona pokazuje kako se menja sama ideja dobrog putovanja. Nekad je luksuz bio potpuna neaktivnost. Danas je luksuz možda to da radiš nešto što ti prija, ali bez osećaja obaveze. Ako padel zaista nastavi ovim tempom, vrlo lako bi mogao da postane ono što su nekada bili golf ili tenis za neku raniju generaciju putnika — znak da odmor više nije samo bekstvo, nego i stil života koji čovek želi da ponese sa sobom kući.
S.B.
