Iako srpski klupski koeficijent u Evropi proživljava turbulentne dane, novosadska Vojvodina tiho i sistematski rešava gorući problem nacionalnog tima, pretvarajući poziciju levog beka u svoj najunosniji izvozni artikal.
Na evropskom tržištu kvalitetni levi bekovi plaćaju se suvim zlatom, a Vojvodina je tu tržišnu anomaliju pretvorila u ozbiljan biznis model. Najbolji primer je Stefan Bukinac, momak koji je prošao sve nivoe u Omladinskoj školi „Ilija Pantelić“. Rizik koji su Lale preuzele forsiranjem Bukinca kao startera isplatio se višestruko – transfer u švajcarski Jang Bojs težak 2.200.000 evra nije samo napunio klupsku kasu, već je poslao poruku celoj Evropi. Da se ne radi o slučajnosti, potvrđuje i podatak da je Bukinac odmah debitovao za A selekciju protiv moćne Španije, čime je Vojvodina postala direktan snabdevač „Orlova“ na poziciji gde smo godinama bili prinuđeni na krpljenje i improvizacije.
Zanimljiva je i anegdota oko Lukasa Barosa. Brazilac je svojim partijama na „Karađorđu“ toliko odskočio od proseka da je selektor Veljko Paunović ozbiljno razmatrao presedan – naturalizaciju stranca za poziciju beka. Iako od te priče, makar za sada, nema ništa, ona je bila jasan signal upravi Vojvodine da nastavi putem koji su utabali. U Novom Sadu se trenutno „štancuju“ bekovi kao na traci, a novi biser koji kuca na vrata prvog tima, prema rečima struke, ima potencijal da zaseni i samog Bukinca. Vojvodina je shvatila da se u modernom fudbalu ne prodaje samo talenat, već specifičan profil igrača koji donosi prevagu.
M.M.
