Predloženi rebalans budžeta Srbije predstavlja kombinaciju direktne podrške stanovništvu, većih javnih izdvajanja i nastavka kapitalnih ulaganja, a prema najavi ministra finansija Siniše Malog, vrednost mera pomoći građanima dostigla je 980,6 miliona evra.
Ključ za dodatnu preraspodelu sredstava, prema obrazloženju ministra, jeste povoljnije ostvarenje poreskih prihoda. Za prvih sedam meseci naplaćeno je 112,5 milijardi dinara više poreza nego što je bilo planirano.
„Kada imate neki višak od planiranog, rekli smo: ajde da vidimo kako ćemo to da raspodelimo. Zato idemo sa rebalansom budžeta i tih 112,5 milijardi raspoređujemo na ono što nam je prioritet“, rekao je Mali za RTS.
Fiskalna politika se tako, pored redovnog finansiranja javnih funkcija, koristi i za direktnu podršku domaćoj tražnji. Penzionerima će od 14. septembra biti isplaćena jednokratna pomoć od 20.000, 27.500 ili 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije.
Dodatna pomoć predviđena je za korisnike novčane socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka, dok je za sve punoletne građane Srbije najavljena isplata po 6.000 dinara od 22. do 25. septembra.
Ukoliko građani nemaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda, biće omogućena prijava putem sajta Uprave za trezor.
Pored transfera stanovništvu, rebalans predviđa povećanje izdvajanja za zdravstvo od gotovo 30 milijardi dinara. Novac će, prema Malim navodima, biti usmeren na lečenje retkih bolesti, inovativne lekove i nastavak izgradnje velikih zdravstvenih objekata, među kojima su Tiršova 2, Klinički centar Vojvodine i Klinički centar Kragujevac.
Za socijalnu zaštitu planirano je 25 milijardi dinara, uključujući sredstva za Alimentacioni fond i primenu Zakona o roditelj-negovatelj.
Istovremeno, država zadržava visok nivo javnih investicija. Ministar je naveo da poljoprivreda učestvuje sa 7,3 odsto u ukupnom budžetu, dok se dodatna sredstva izdvajaju za „Puteve Srbije“ i kapitalne projekte, među kojima su Ekspo, Moravski koridor, Dunavska magistrala i projekat „Vožd Karađorđe“.
Rast iznad evropskog proseka
Mali je ocenio da se domaća ekonomija, uprkos međunarodnim rizicima, trenutno nalazi u stabilnoj poziciji. Srbija je u drugom kvartalu ostvarila rast od 3,6 odsto, što je, prema njegovoj oceni, među višim stopama u Evropi.
Poređenja radi, prosečan rast u evrozoni je oko jedan odsto ili niži, naveo je ministar. Inflacija u Srbiji je u junu smanjena na 1,9 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto.
Mali je kao dodatne pokazatelje fiskalne stabilnosti naveo oko 600 milijardi dinara sredstava na računu države, devizne rezerve veće od 30 milijardi evra i rekordne rezerve zlata.
Međutim, ekonomsko okruženje ostaje opterećeno spoljnim rizicima. Ministar je ukazao na rast cena nafte, gasa i drugih energenata, kao i na trgovinske tarife koje mogu usporavati evropske ekonomije. Srbija, prema njegovim rečima, kroz smanjenje akciza nastoji da ublaži pritisak na cene benzina i dizela.
Paket predviđen rebalansom tako istovremeno ima socijalnu i razvojnu komponentu: deo dodatnih budžetskih prihoda usmerava se ka građanima kroz jednokratna davanja, dok se ostatak raspoređuje na zdravstvo, socijalnu zaštitu, poljoprivredu i infrastrukturne projekte.
Za ekonomsku politiku Srbije u narednom periodu ključno će biti da li će povećana javna potrošnja ostati kompatibilna sa održavanjem niske inflacije i nastavkom privrednog rasta, posebno u uslovima slabijeg evropskog ekonomskog okruženja i povećanih geopolitičkih i energetskih rizika.
M. T.
