Nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. godine donosi promenu pristupa agrarnoj politici – od sistema koji se dominantno oslanja na postojeće modele podsticaja ka većem ulaganju u proizvodnju, preradu, inovacije i konkurentnost. Vlada Srbije predviđa i uređenje tržišta, reformu registra gazdinstava i snažnije prilagođavanje poljoprivrede klimatskim rizicima.
Strategija, koju je usvojila Vlada Srbije, biće sprovođena kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje akcione planove.
Prvi akcioni plan odnosiće se na period 2026–2028. godine.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da će se uspeh nove strategije meriti kroz konkretne rezultate, a ne samo kroz ostvarivanje opštih ciljeva.
„Za svaku meru moraćemo da znamo ko je sprovodi, u kom roku, koliko košta i kakav rezultat očekujemo“, rekao je Glamočić.
Podsticaji se preusmeravaju ka razvoju
Jedna od najvažnijih promena jeste reforma sistema podsticaja.
Plan je da veći deo javne podrške bude usmeren ka investicijama, modernizaciji proizvodnje, inovacijama i održivosti poljoprivrednih gazdinstava.
Istovremeno će biti reformisan Registar poljoprivrednih gazdinstava, dok bi mere ruralnog razvoja trebalo da zauzmu veći i raznovrsniji deo ukupne podrške.
Cilj je da javni novac u većoj meri doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti sektora.
Više prerade, manje oslanjanja na sirovine
Jedan od ekonomskih prioriteta strategije jeste povećanje dodate vrednosti domaće poljoprivredne proizvodnje.
To podrazumeva jačanje investicija u preradu i bolje povezivanje proizvođača sa ostatkom prehrambenog lanca.
„Srbija treba da prodaje proizvod veće vrednosti, a ne samo sirovinu“, poručio je Glamočić.
Planirano je i uspostavljanje proizvođačkih organizacija i krovnih nacionalnih udruženja po granama poljoprivrede, čime bi proizvođači trebalo da dobiju snažniju pregovaračku poziciju na tržištu.
Tržište dobija nova pravila
Strategija predviđa modernizaciju pijaca i imenovanje ombudsmana za hranu, kao i uvođenje tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso.
Uređenije tržište trebalo bi da doprinese transparentnijim odnosima između proizvođača, otkupljivača i drugih učesnika u lancu snabdevanja.
Posebna pažnja biće posvećena položaju primarnih proizvođača, koji su često najslabija karika u lancu.
Poljoprivreda mora da odgovori na sušu
Zbog sve izraženijih klimatskih rizika, strategija predviđa poseban program navodnjavanja i odvodnjavanja.
Planirana je i primena klimatski pametne poljoprivrede, kao i podrška integrisanim ratarsko-stočarskim sistemima.
Ove mere trebalo bi da doprinesu većoj otpornosti proizvodnje na suše, visoke temperature i druge ekstremne vremenske uslove.
Znanje, inovacije i podmlađivanje sektora
Strategija predviđa snažnije povezivanje poljoprivrede sa naukom, obrazovanjem i savetodavnim službama.
Poljoprivredne savetodavne službe biće integrisane u sistem poljoprivrednog znanja i inovacija – AKIS, dok se planiraju i programi celoživotnog učenja.
Za podmlađivanje sektora predviđene su stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja se školuju za agronomiju, veterinu i druge srodne oblasti.
Krajnji cilj nove strategije jeste povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, veća prehrambena sigurnost, obnova prehrambenog suvereniteta i održivi razvoj sela.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Evgeniyqw, ilustracija
