Mladi primerci brazilske grebenske hobotnice možda izgledaju kao usamljeni lovci koji samo pretražuju korale u potrazi za hranom, ali novi snimci pokazuju da se oko njih odvija mnogo složeniji društveni život. Istraživači su u plitkim vodama severoistočnog Brazila i oko okeanskih ostrva zabeležili 101 susret mladih hobotnica vrste Octopus insularis sa deset različitih vrsta riba. Pokazalo se da životinje veoma dobro razlikuju ko im prilazi i sa kakvom namerom. Ribe koje samo prate hobotnicu nadajući se da će tokom njenog lova isterati neki plen iz skrovišta uglavnom su tolerisane. Kada se, međutim, pojavi teritorijalna riba koja pokušava da je otera, ponašanje se dramatično menja. Hobotnica se trzne, menja položaj tela i neretko zamahne krakom kao da protivniku zadaje šamar. Live Science je 12. avgusta predstavio istraživanje koje pokazuje da takvi udarci nisu nasumični izliv agresije, već deo veoma precizne reakcije na ponašanje druge životinje.
Razlika je bila toliko jasna da su istraživači mogli statistički da razdvoje dva tipa susreta. Sa teritorijalnim ribama kontakt je prosečno trajao svega oko 14 sekundi i bio je pun naglih pokreta, napada i povlačenja. Ribe su izvodile kratke nalete i pokušavale da odbrane svoj prostor, dok su hobotnice odgovarale brzim trzajima i udarcima krakovima. Kada bi im prišla net teritorijalna riba koja ih prati tokom lova, susret je trajao prosečno oko 46 sekundi i bio mnogo mirniji. Hobotnica bi nastavila da istražuje dno, dok bi riba plivala u njenoj blizini. To pokazuje da životinja ne reaguje prema jednostavnom pravilu „riba je blizu – udari“, već procenjuje ponašanje i prilagođava odgovor konkretnoj situaciji.
Još zanimljiviji signal pojavljivao se na samoj koži. Kada bi teritorijalna riba prišla ili napala, pojedine hobotnice stvarale su obrazac koji su istraživači nazvali „half-blotch“ – deo tela okrenut prema protivniku dobijao je upadljive bele kružne mrlje. Ribe su nakon takvog prikaza često odstupale, pa naučnici pretpostavljaju da promena boje može imati upozoravajuću funkciju. Hobotnice su inače majstori trenutne promene izgleda, ali ovakvo korišćenje boje tokom sukoba pokazuje koliko njihova komunikacija može biti precizna. Uočene su i individualne razlike: neke životinje bile su izrazito oprezne, dok su druge reagovale mnogo smelije. Jedna je tokom istraživanja otišla toliko daleko da je roniocima ukrala teg i odnela ga pravo u svoju jazbinu.
Priča o „šamaranju“ riba zato je mnogo više od simpatičnog snimka sa morskog dna. Ona pokazuje da hobotnice, iako evolutivno veoma udaljene od sisara i ptica, prate kontekst društvenog susreta, razlikuju potencijalne saradnike od konkurenata i menjaju i pokrete i izgled prema ponašanju druge životinje. Njihov nervni sistem organizovan je potpuno drugačije od našeg, a veliki deo neurona nalazi se u krakovima, ali rezultat može izgledati iznenađujuće poznato: ako neko mirno prati – može da ostane, ako pokušava da preuzme teritoriju – sledi upozorenje, a zatim možda i udarac. Na grebenu očigledno postoje pravila, čak i kada ih niko nije zapisao.
S.B.
