Srbija očekuje da se u narednim danima intenziviraju pregovori o budućnosti NIS-a, nakon što je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila da je ostalo malo vremena za postizanje konačnog dogovora. U centru procesa nalazi se potencijalni sporazum između ruskog vlasnika i mađarskog MOL-a, koji bi morao da dobije i podršku američkih vlasti.
Budućnost Naftne industrije Srbije ponovo je u fokusu energetske javnosti nakon poruke ministarke Dubravke Đedović Handanović da se pregovori približavaju važnoj fazi i da je neophodno pronaći održivo rešenje koje će dugoročno otkloniti neizvesnost oko poslovanja kompanije.
Prema njenim rečima, proces pregovora dodatno komplikuje činjenica da se približava istek operativne licence NIS-a, što povećava značaj pravovremenog dogovora između svih uključenih strana.
Ministarka je ocenila da je za Srbiju od presudnog značaja da se očuva stabilnost energetskog sistema i izbegnu bilo kakvi poremećaji u snabdevanju građana i privrede.
Ona je naglasila da je država tokom prethodnih 18 meseci uspešno upravljala izazovima nastalim usled međunarodnih sankcionih rizika i da domaće tržište nije osetilo posledice političkih i ekonomskih pritisaka kojima je NIS bio izložen.
Govoreći o širem energetskom kontekstu, Đedović Handanović je ukazala da dodatni pritisak dolazi i sa međunarodnog tržišta energenata, posebno nakon novih tenzija na Bliskom istoku koje utiču na cene nafte i gasa.
Srbija, kako je navela, nastavlja da razvija saradnju sa tradicionalnim partnerima poput Rusije, ali istovremeno jača energetske veze sa Azerbejdžanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Sjedinjenim Američkim Državama, nastojeći da diverzifikuje izvore snabdevanja i ojača energetsku otpornost.
„Najvažnije je da građani i privreda imaju sigurnost da će energetski sistem funkcionisati stabilno i bez poremećaja“, poručila je ministarka, ističući da će država nastaviti da traži rešenja koja štite nacionalne interese i dugoročnu energetsku bezbednost zemlje.
Sigurnost energetskog sistema je ulaganje u alternativu
Razvoj nuklearnog programa, izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i potraga za alternativama uglju predstavljaju ključne pravce buduće energetske politike Srbije, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Energetska bezbednost i stabilno snabdevanje električnom energijom zahtevaju dugoročne investicije i pažljivo planiranje, ocenila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ističući da odluke koje se donose danas oblikuju energetski sistem Srbije za više generacija.
Ona je navela da je Srbija napravila važan korak ukidanjem moratorijuma na razvoj nuklearne energije, čime je otvorena mogućnost za uključivanje ovog izvora u budući energetski miks zemlje.
Kako je objasnila, država trenutno sprovodi prve faze razvoja nuklearnog programa, koje podrazumevaju analize, izgradnju stručnih kapaciteta i uspostavljanje regulatornog okvira, dok će odluke o konkretnim tehnologijama uslediti nakon završetka pripremnih aktivnosti.
Srbija i region imaju koristi
Govoreći o projektu HE „Đerdap 3“, ministarka je istakla da se radi o investiciji koja bi mogla da ima značaj ne samo za Srbiju već i za čitav region jugoistočne Evrope. Kao reverzibilna hidroelektrana, ovaj objekat omogućio bi skladištenje viškova energije proizvedene iz obnovljivih izvora i njihovo korišćenje u periodima povećane potrošnje.
Prema njenim rečima, projekat je uključen u okvir strateške energetske saradnje Srbije i SAD, a nadležne institucije trenutno ispituju modele njegove realizacije i potencijalna partnerstva.
Đedović Handanović je ocenila da će energetska tranzicija biti jedan od najvećih razvojnih izazova Srbije u narednim decenijama, posebno imajući u vidu da domaća proizvodnja električne energije i dalje u značajnoj meri zavisi od uglja, čije su rezerve ograničene, a eksploatacija sve složenija.
Zbog toga će, kako je navela, buduća ulaganja biti usmerena ka diversifikaciji izvora energije, jačanju kapaciteta za skladištenje i povećanju otpornosti energetskog sistema na tržišne i geopolitičke poremećaje.
M. T.
Foto: Ministarstvo energetike i rudarstva
