O zdravlju srca najčešće počinjemo da razmišljamo kada se pojave pritisak, terapija, umor, višak kilograma ili upozorenje lekara. Međutim, novo istraživanje koje prenosi Medical Xpress skreće pažnju na period koji često prolazi ispod radara: mladu i srednju odraslu dob. Prema radu Boston University School of Medicine, bolje kumulativno kardiovaskularno zdravlje u tom periodu povezano je sa kasnijom pojavom bolesti srca i dužim životom.
Ova vest nije spektakularna na prvi pogled, ali je veoma važna. Ona govori da srce ne počinje da stari tek onda kada nam lekar prvi put izmeri povišen pritisak. Ono pamti godine navika: kretanje ili sedenje, cigarete ili čistiji vazduh, san ili hronični umor, hranu koja hrani ili hranu koja samo brzo zasiti.
Najkorisniji deo priče jeste što pomera fokus sa kratkih dijeta i kampanjskih odluka na kontinuitet. Nije stvar u tome da neko mesec dana bude savršen, pa se vrati starom ritmu. Srce voli dugotrajnu doslednost. Umereno kretanje, kontrola pritiska, zdravija telesna težina, manje šećera i soli, prestanak pušenja i redovni pregledi ne zvuče moderno, ali su i dalje osnova.
Za ljude u tridesetim i četrdesetim godinama ovo je posebno važna poruka. To je period kada mnogi misle da još imaju vremena. Posao je u centru, deca su mala, stres je svakodnevan, obroci su neredovni, a fizička aktivnost se odlaže za “kad se smiri”. Problem je što se telo ne ponaša kao kalendar koji čeka idealan trenutak.
Za Srbiju, gde su kardiovaskularne bolesti godinama među vodećim zdravstvenim problemima, ovakve vesti treba čitati praktično. Nema potrebe za panikom, ali ima potrebe za ranijim početkom. Merenje pritiska nije poraz. Šetnja nije mala stvar. Manje cigareta nije dovoljno dobro kao prestanak, ali je početak razgovora sa sobom.
Srce ne traži dramatične zakletve. Traži da ga ne zaboravimo dok još ćuti.
S.B.
