Srbija bi mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu do 2040. godine, što bi značajno promenilo energetsku strukturu zemlje i smanjilo zavisnost od fosilnih goriva, ocenjuju stručnjaci iz sektora.
Direktor Institut za nuklearne nauke Vinča Slavko Dimović izjavio je da bi Srbija do 2040. godine mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu, čime bi obezbedila dugoročnu energetsku stabilnost i smanjila zagađenje.
Slične vesti
On je ocenio da je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja važan korak koji otvara prostor za razvoj nuklearnog programa i nova istraživanja. Kako je istakao, nuklearna energija predstavlja pouzdan osnovni izvor koji bi omogućio postepeno napuštanje uglja i drugih fosilnih goriva.
Dimović naglašava da nuklearne elektrane doprinose stabilnosti energetskog sistema i smanjuju zavisnost od uvoza energenata, uz znatno manju emisiju štetnih gasova. Prema njegovim rečima, moderni reaktori imaju dug životni vek, od 60 do 80 godina, uz relativno niske operativne troškove na duži rok.
Govoreći o alternativnim izvorima, naveo je da energija vetra i sunca, iako važna, trenutno ne može da pokrije više od 30 odsto potreba zbog varijabilnosti proizvodnje, što može izazvati nestabilnosti u mreži.
Prema projekcijama, Srbija bi trebalo da razvija konvencionalne nuklearne reaktore i izgradi najmanje dva bloka ukupne snage do 2,4 gigavata, čime bi ne samo pokrila domaće potrebe već i stvorila potencijal za izvoz električne energije.
Kada je reč o tehnologiji, Dimović ističe da ne treba isključiti nijednu opciju, ali da Međunarodna agencija za atomsku energiju preporučuje primenu konvencionalnih rešenja za zemlje koje tek razvijaju nuklearni program. Mali modularni reaktori su, kako kaže, još u fazi razvoja, ali bi do 2040. mogli postati komercijalno dostupni.
U kontekstu aktuelnih geopolitičkih tenzija i zabrinutosti zbog nuklearnih postrojenja na Bliskom istoku, Dimović poručuje da nema razloga za strah u Srbiji, ističući da je zemlja dovoljno udaljena od potencijalnih rizika.
Institut „Vinča“ ima ključnu ulogu u razvoju nuklearnog programa Srbije, a saradnja je već uspostavljena sa relevantnim međunarodnim partnerima, uključujući francuski EDF, mađarske istraživačke institucije, ruski Rosatom i južnokorejski KHNP.
Zaključno, uvođenje nuklearne energije u Srbiji vidi se kao strateški projekat koji bi mogao da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom, podigne energetsku bezbednost i doprinese ispunjavanju ekoloških ciljeva u narednim decenijama.
