Struktura kapitala u srpskoj privredi menjala se u različitim pravcima u zavisnosti od veličine preduzeća. U sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika učešće stranog kapitala povećano je sa 32,6 odsto u 2022. na 34,6 odsto u 2024. godini, dok je udeo domaćeg kapitala smanjen sa 67,4 na 65,4 odsto.
Kod velikih preduzeća zabeleženo je suprotno kretanje. Udeo domaćeg kapitala povećan je sa 75,3 odsto na 77,5 odsto, dok je učešće stranog kapitala smanjeno sa 24,7 na 22,5 odsto.
Podaci su deo publikacije „Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji 2022–2024”, koju je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).
Više poslovnih subjekata na tržištu
U istom periodu povećan je i broj preduzeća i preduzetnika. Broj mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao je sa 339.450 u 2022. na 368.893 u 2024. godini, što je povećanje od 29.443 poslovna subjekta ili približno 8,7 odsto.
Broj velikih preduzeća povećan je sa 624 na 674, odnosno za 50 kompanija. Njihov broj je tako porastao za oko osam odsto.
Rast u obe kategorije ukazuje na promene u strukturi poslovnog sektora, ali broj preduzeća sam po sebi ne pokazuje koliki je njihov doprinos bruto domaćem proizvodu, izvozu ili ukupnim investicijama. Za takvu procenu potrebno je analizirati i finansijske rezultate, veličinu imovine, prihode i produktivnost.
Više od milion zaposlenih u sektoru MSPP
Mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici zapošljavali su 1.000.935 ljudi u 2024. godini, u poređenju sa 982.380 zaposlenih dve godine ranije. Broj zaposlenih povećan je za 18.555, odnosno oko 1,9 odsto.
U velikim preduzećima zaposlenost je porasla sa 564.571 na 596.633 ljudi, što je povećanje od 32.062 zaposlenih ili oko 5,7 odsto.
Ukupno gledano, u obe kategorije broj zaposlenih povećan je za 50.617. Rast zaposlenosti u velikim preduzećima bio je izraženiji nego u sektoru MSPP, i po apsolutnom broju novih zaposlenih i po procentualnoj stopi rasta.
Šta govore promene u kapitalu?
Povećanje udela stranog kapitala u sektoru MSPP može biti povezano sa promenama u vlasničkoj strukturi postojećih firmi, ulaskom novih investitora ili drugačijim kretanjima u pojedinim delovima ovog sektora. Međutim, sami podaci o procentualnom učešću kapitala ne omogućavaju da se utvrdi koji je od tih faktora bio presudan.
Slično tome, rast udela domaćeg kapitala u velikim preduzećima ne znači nužno da je njegova apsolutna vrednost porasla, jer za takav zaključak treba znati i ukupnu vrednost kapitala u obe godine.
Zato su podaci o vlasničkoj strukturi korisni za praćenje promena u poslovnom sektoru, ali ih je potrebno posmatrati zajedno sa pokazateljima investicija, produktivnosti, dobiti i izvoza.
Prema podacima RZS-a, između 2022. i 2024. godine istovremeno su rasli broj poslovnih subjekata i zaposlenost, dok su se udeli domaćeg i stranog kapitala menjali u različitim pravcima u zavisnosti od veličine preduzeća.
M. T.
