Neka mesta menjaju vlasnike i namenu, a ipak sačuvaju sposobnost da okupljaju ljude. Nekadašnje porodično imanje postane park, staza kojom je prolazilo jedno dete dobije hiljade novih šetača, a velika kuća ostane prepoznatljiva tačka u zelenilu. Takve priče imaju posebnu toplinu: prošlost ne nestaje, već dobija nove posetioce. Jedan američki park našao se u centru pažnje upravo zahvaljujući uspomenama čoveka koji je tamo odrastao.
Kristofer Lojd prisetio se detinjstva na imanju Vejveni u Konektikatu, na koje je došao kao šestogodišnjak. Kako danas prenosi People, pozivajući se na njegov razgovor za Wall Street Journal, porodično okruženje i susreti sa umetnicima bili su deo njegovih ranih iskustava. Imanje je 1967. prešlo u ruke grada Nju Kejnana i postalo javni prostor. Glumac se kasnije vraćao mestu koje i dalje doživljava kao važan deo svog života.
Današnji Vejveni mnogo je više od zanimljivosti iz nečije biografije. Organizacija Waveny Park Conservancy navodi da park sa šumskim površinama obuhvata oko 450 jutara, odnosno približno 182 hektara. Posetiocima su dostupne šumske staze ukupne dužine oko 5,6 kilometara, jezerce, prostrani travnjaci i livade. Prema podacima te organizacije, prostor godišnje privuče više od 250.000 poseta. Nekadašnja privatna adresa tako je postala deo svakodnevnog ritma šire zajednice.
Pejzaž su oblikovala braća Olmsted, naslednici poznate tradicije projektovanja parkova povezane sa njujorškim Central parkom. Conservancy sarađuje sa gradom na očuvanju i unapređenju Vejvenija, uz poštovanje istorijskog uređenja. Važan detalj je da briga o takvom prostoru ne završava jednim velikim projektom. Potrebni su redovno održavanje, obnova staza, pažljiva sadnja i stalno razmišljanje o tome kako ljudi koriste park.
Na spisku izvedenih radova nalaze se obnova jezerceta, pretvaranje zapuštenog polja u livadu sa domaćim vrstama biljaka i sređivanje vrtnih celina. Duž glavnog prilaza 2022. zasađeno je 10.000 biljaka domaćih vrsta, dok je sledeće jeseni na padini prema jezercetu posađeno 7.000 lukovica narcisa. To su podaci koji lako ostanu u senci velike kuće, a upravo takvi potezi određuju kako park izgleda i kako se menja kroz godišnja doba.
Posebno je lep primer starog belog hrasta koji je morao da bude zamenjen. Njegovo drvo dobilo je novu upotrebu u klupama i drugim predmetima za park. U istom prostoru razvijaju se i umetničke intervencije na otvorenom, uz rad na stazama i kontroli invazivnih biljaka. Očuvanje tako podrazumeva i promenu: neki delovi se obnavljaju, drugi dobijaju novu namenu, a zajednički cilj ostaje da mesto bude prijatno i dostupno posetiocima.
Čitaocu iz Novog Sada lako je bliska sama ideja parka kao produžetka svakodnevice. Mesta na kojem neko napravi krug posle posla, neko zastane sa detetom, a neko pronađe klupu za nekoliko mirnih minuta. Ne mora svaki izlazak imati poseban program. Dovoljno je da postoji prostor kojem se rado vraćamo. Vejveni je zanimljiv upravo zbog tog preobražaja: lične uspomene jedne porodice danas dele prostor sa hiljadama novih, sasvim običnih i podjednako vrednih priča.
S.B.
Izvor: Postinfo
