U frižideru se ponekad nađe prava mala zbirka nedovršenih namera: nekoliko kašika jogurta, otvorena teglica džema, voće kupljeno za užinu i nešto što je ostalo od jučerašnjeg deserta. Nijedna količina nije dovoljna za raskošnu tortu, ali to ne znači da nema materijala za nešto lepo. Domaća kuhinja ima posebnu draž kada od onoga što već postoji nastane mali užitak, bez dodatnog odlaska u prodavnicu i bez gomile sudova.
Gardijan je danas objavio predlog Toma Hanta da se preostali krem iskoristi za voćni desert. Taj povod otvara mnogo širu, praktičnu temu: kako da prvo pogledamo sopstvene police, pa tek onda pravimo spisak za kupovinu. Ne mora svaki slatkiš da počne novim pakovanjem sastojaka. Ponekad je dovoljno promeniti način serviranja i razmisliti koji se ukusi lepo dopunjuju.
Evo jednog našeg jednostavnog predloga, nezavisnog od Hantovog recepta: za dve male čaše uzmite oko 200 grama gustog jogurta, jednu zrelu krušku, dve kašičice džema od šljiva i malo izmrvljenog keksa. Krušku operite, uklonite sredinu i isecite na sitne komade. U čaše rasporedite jogurt, voće i džem, pa keks dodajte pred služenje da zadrži malo hrskavosti. Količine možete smanjiti prema onome što imate. Ako su kruška i džem dovoljno slatki, dodatni šećer nije potreban.
Ovakav desert pruža prostor da se ukućani uključe bez velikih priprema. Jedna osoba može da raspoređuje slojeve, druga da bira čaše, treća da odluči hoće li više voća ili jogurta. Za lep izgled dovoljne su čiste providne posudice i nekoliko sačuvanih komadića voća na vrhu. Nema potrebe da svaka porcija izgleda isto. Baš ta mala razlika daje domaćoj poslastici šarm koji se teško dobija po strogo nacrtanom planu.
Pametno korišćenje namirnica, međutim, počinje pravilnim čuvanjem. Britanska Agencija za standarde hrane savetuje da se kuvani ostaci ohlade i stave u frižider u roku od dva sata, a zatim pojedu u narednih 48 sati ili zamrznu, kada je to prikladno. Za gotove mlečne proizvode važe i uputstva sa ambalaže, naročito nakon otvaranja. Sastavljanjem novog deserta ne produžava se rok sastojcima. Najpraktičnije je napraviti količinu koju ćete odmah poslužiti.
Zašto se ovim sitnicama uopšte baviti? Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2024. godine, sa podacima za 2022, procenjuje da domaćinstva stvaraju oko 60 odsto otpada od hrane obuhvaćenog maloprodajom, ugostiteljstvom i kućnom potrošnjom. To je veliki okvir za jednu malu kuhinjsku naviku. Nećemo rešiti ceo problem sa dve čaše deserta, ali možemo da počnemo od dela na koji zaista imamo uticaj.
Dobar početak je jedna vidljiva polica za namirnice koje treba prve potrošiti. Na otvorenu posudu može se zapisati datum, a pre kupovine odvojiti minut za pregled sadržaja frižidera. Tako sledeći slatki predah ne mora da bude nova stavka na računu. Može da bude prijatno otkriće da je sve što nam treba već tu, samo je čekalo malo pažnje i dve slobodne čaše.
S.B.
Izvor: Postinfo
