Surfovanje se obično zamišlja uz okean, široku plažu, so u kosi i dug pogled ka horizontu. Ali u Minhenu se talas nalazi usred grada, u Engleskom vrtu, na čuvenom Eisbachu. Tu surferi ne čekaju plimu, ne gledaju vremensku prognozu za obalu i ne putuju do mora. Oni stanu u red pored reke i uskoče na gradski talas.
Reuters je u galeriji neobičnih fotografija izdvojio prizor surfera na Eisbachwelle talasu u Minhenu, koji je već godinama jedna od najprepoznatljivijih urbanih sportskih scena u Evropi.
Ova tema je zanimljiva jer pokazuje kako grad može da razvije sopstvene neobične rituale. Minhen nije morski grad, ali je pronašao svoj komad surf kulture. Talas je stalan, brz i zahtevan, a prostor oko njega postao je mesto gde se okupljaju sportisti, turisti, fotografi i radoznali prolaznici.
Kod nas bi ovakva priča najpre podsetila na potencijal reka. Dunav, Sava, Tisa i kanali često se doživljavaju kao pejzaž, šetalište ili mesto za pecanje, ali reke mogu biti i prostor urbanog sporta, rekreacije i novih navika. Naravno, za to su potrebni bezbednost, dozvole, uređeni prilazi i ozbiljan odnos prema vodi.
Eisbach pokazuje da grad nije živ samo zbog zgrada i saobraćaja, već zbog scena koje ljudi pamte. Jedan talas može postati simbol čitave četvrti. Neko dođe zbog muzeja, a ode sa snimkom surfera koji se bori sa rekom između drveća i betona.
Možda je najlepše u tome što surfovanje u Minhenu izgleda kao mala pobuna protiv geografije. Nema mora? Nema veze. Grad je napravio sopstveni talas.
S.B.
