MRKONJIĆ GRAD – Zločincima tokom masovnog pogroma nad srpskim narodom 1995. godine ništa nije bilo sveto – pa čak ni nevina deca. U izbegličkoj koloni Nevenki Dobrić iz okoline Siska ubijen je dvanaestogodišnji sin Siniša. Nevenka danas živi u Sremskoj Kamenici u Srbiji, a njeno potresno obraćanje na centralnoj manifestaciji u Mrkonjić Gradu slomilo je srca svih prisutnih.
Svoje potresne reči započela je zahvalnošću svima koji čuvaju sećanje na nevino stradale žrtve:
„Mili moj srpski krajiški narode, hvala svima koji se trudite da 4. avgust ne bude samo običan datum u kalendaru. U traktorskoj kabini moj sin Siniša iz rodnog Crkvenog Boka krenuo je ka Kostajnici sa svojim dedom. Hrvatska vojska presekla je kolonu i usmrtila ga, moje dete i svekra. U sledećem traktoru bili su moji roditelji koji su molili da mene izvuku ispod prikolice”, priseća se sa suzama u očima Nevenka Dobrić.
„Ako moj Siniša nije civilna žrtva rata, ima li onda uopšte srpskih žrtava u Hrvatskoj?”
Majka ubijenog dečaka već punih 31 godinu vodi neumornu borbu sa nepravdom i institucijama:
Borba bez prestanka: „Punih 30 godina tragam za pravdom, ne postoji ustanova kojoj se nisam obratila kako bi moje dete dobilo status civilne žrtve rata. Nadam se da će moja priča dopreti do onih koji dijele pravdu.”
Ključno pitanje za ceo svet: „Ako on nije civilna žrtva rata, ima li onda uopšte srpskih žrtava u Hrvatskoj?”, zapitala je Nevenka pred okupljenim narodom i državnim vrhom.
Na kraju svog emotivnog i potresnog govora u Mrkonjić Gradu, Nevenka Dobrić je poslala jasnu poruku da od istine nikada neće odustati: „Dok sam živa boriću se za pravdu!”
M. D.
