Švedska je započela preseljenje čitavog grada Kirune kako bi omogućila eksploataciju jednog od najvećih nalazišta retkih zemnih elemenata u Evropi, u potezu koji jasno pokazuje koliko je borba za strateške resurse postala ključna ekonomska i geopolitička tema.
Tokom leta 2025. godine 113 godina stara drvena crkva u švedskom gradu Kiruni pomerena je gotovo tri kilometra, a taj čin predstavljao je samo uvod u daleko veći i radikalniji proces, postepeno preseljenje čitavog grada. Razlog nije urbanistički, već isključivo ekonomski: ispod ulica, kuća i javnih objekata nalaze se ogromna nalazišta rude od ključnog značaja za budućnost evropske industrije.
Ognjišta na rudnim bogatstvima
Projekat predvodi državna rudarska kompanija LKAB, koja na ovom području vadi rudu još od početka 20. veka. Međutim, dalja eksploatacija željezne rude i, još važnije, retkih zemnih elemenata, više nije moguća dok se iznad nalazišta nalaze stambeni i javni objekti. Intenzivno rudarstvo već je dovelo do sleganja tla, čime je bezbednost stanovnika ozbiljno ugrožena.
LKAB danas nije samo proizvođač gvožđa, već jedan od ključnih evropskih aktera u snabdevanju retkim zemnim elementima, poput neodimijuma i disprozijuma, koji su neophodni za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, baterija, ali i opreme za odbrambenu industriju. Nalazišta u Kiruni smatraju se jednim od najvećih poznatih izvora ovih minerala na svetu.
Ekonomski značaj ovog projekta prevazilazi granice Švedske. U kontekstu sve izraženije globalne borbe za strateške sirovine, Kiruna predstavlja pokušaj Evropske unije da smanji zavisnost od Kine, koja trenutno dominira tržištem retkih zemnih elemenata.
Nova Kiruna stopira Kinu
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Kina kontroliše oko 91 odsto kapaciteta za rafiniranje i čak 94 odsto proizvodnje magneta na bazi ovih minerala, što predstavlja ozbiljan rizik po stabilnost globalnih lanaca snabdevanja.
Zbog toga se, pored Švedske, i druge nordijske zemlje poput Finske i Norveške sve intenzivnije okreću istraživanju i razvoju sopstvenih mineralnih resursa.
Ipak, za oko 23.000 stanovnika Kirune, preseljenje grada nije samo strateški i ekonomski projekat, već i duboko lično iskustvo. Iako su mnogima ponuđene odštete i novi domovi, emotivna cena napuštanja istorijskog jezgra grada ostaje visoka.
Predsednik Opštinskog veća Kirune Mats Taaveniku ističe da je rudarska industrija oduvek bila osnova postojanja ovog grada.
„Kiruna je izgrađena na mineralima. Svaki stanovnik zna da ćemo se pre ili kasnije morati iseliti iz svojih domova, jer naš opstanak zavisi od rudarske industrije“, rekao je Taaveniku, prenose švedski mediji.
Kiruna je tako postala simbol nove realnosti globalne ekonomije, u kojoj se gradovi pomeraju, a zajednice prilagođavaju, kako bi se obezbedili resursi neophodni za industrije budućnosti.
