Astronomi vole klasifikacije jer bez njih svemir brzo postaje nepregledna gomila čuda. Problem je što se stvarni svetovi ne ponašaju uvek pristojno. Nova analiza egzoplanete L 98-59 d pokazuje upravo to: pred naučnicima se pojavljuje telo koje nije uredno ni kamenita planeta, ni klasičan okeanski svet, ni mali gasoviti objekat, već nešto između, sa neobičnom atmosferom i unutrašnjošću koja izgleda mnogo vatrenije i hemijski čudnije nego što smo navikli da zamišljamo.
Kako prenosi ScienceDaily, tim predvođen istraživačima sa Oksforda koristi podatke James Webb teleskopa i drugih opservatorija da zaključi da L 98-59 d, udaljena oko 35 svetlosnih godina, ima atmosferu bogatu vodonik-sulfidom i neobično malu gustinu za planetu veličine oko 1,6 Zemlje. Modeli sugerišu da bi duboko ispod površine mogao da postoji ogroman okean magme sa sumporom, a ne vodeni svet kakav bi neko očekivao na osnovu same mase i radijusa.
To je velika stvar zato što se egzoplanete ne proučavaju samo radi egzotike. Ako je ovo zaista nova klasa sveta, onda treba proširiti i modele formiranja planeta, i način na koji tumačimo njihove atmosfere, pa čak i kriterijume po kojima procenjujemo nastanjivost. Drugim rečima, otkriće nije važno zato što je čudno, nego zato što tera astronomiju da prizna da je možda previše dugo pokušavala da svemir ugura u premalo ladica.
S.B.
