Wired podseća da je Kuiperov pojas mnogo više od “Plutona i još nekih komadića”. To je ogromna zona ledenih tela iza Neptuna, okvirno od 30 do 50 astronomskih jedinica od Sunca, i smatra se svojevrsnim arhivom nastanka Sunčevog sistema. Iako je do sada poznato nekoliko hiljada objekata, astronomi očekuju da će ih biti mnogo više kako pregledi neba postaju osetljiviji.
U priči se izdvajaju strukture koje zvuče kao geološki termini, ali su zapravo orbitalni obrasci. Jedna od njih je takozvani “kernel”, zbijena grupa objekata oko 44 astronomskih jedinica, uz nagoveštaj da postoji i “unutrašnje jezgro” nešto bliže. Takve grupacije nisu estetski detalj: one su trag istorije migracije planeta. Wired prepričava scenarije u kojima se Neptun pomerao napolje i gravitaciono “čistio” prostor, ostavljajući iza sebe tragove u raspodeli orbita, kao snežni plug koji pravi grudve.
Tu je i čuvena “Kuiperova litica”, nagli pad broja tela posle oko 50 astronomskih jedinica. To je zbunjujuće jer diskovi krhotina oko drugih zvezda često deluju mnogo prostranije, pa se postavlja pitanje da li je naš sistem “odsečen” nekim događajem, ili jednostavno ne vidimo dovoljno daleko i dovoljno sitno. U nauci, granica vidljivosti često izgleda kao granica postojanja – dok se instrumenti ne poboljšaju.
A onda dolazi mamac koji je postao legenda: mogućnost skrivenih planeta. Hipoteza “Planete Devet” se i dalje provlači kao potencijalno objašnjenje neobičnih orbita nekih udaljenih objekata. Wired naglašava da, kako se baza podataka širi, astronomi prestaju da nagađaju na osnovu nekoliko egzotičnih putanja i počinju da rade ono najopasnije – statistiku. Kada statistika postane dovoljno jaka, rub Sunčevog sistema prestaje da bude romantična magla i postaje čitljiva priča o haotičnom detinjstvu planeta.
S.B.
