Postoje pobede koje osvajaju titule isto koliko i one ubedljive, a Arsenalova na „Vitalitiju“ spada upravo u tu kategoriju.
Nekada silovito, nekada uz dosta patnje – ali Arsenal pobeđuje. I to je u ovom delu sezone jedino merilo. Na teškom gostovanju Bornmutu, ekipa Mikela Artete prošla je kroz pravu golgotu, ali je iz nje izašla jača, zrelija i sa tri boda u džepu – 2:3.
Bila je to utakmica u kojoj su se Tobdžije borile i sa protivnikom i sa sopstvenim slabostima. Sve je krenulo loše. Već posle deset minuta Gabrijelu Magaljaešu se „smrklo“ – loš pas, Evanilson, gol i šok za goste. Greška kakva se retko viđa od štopera njegove klase, ali i trenutak koji je testirao karakter čitavog tima.
Iskupljenje je stiglo brzo. Posle prodora Maduekea i rikošeta u kaznenom prostoru, lopta se odbila baš do Gabrijela. Gol kao terapija, kao povratak vida. Arsenal je izjednačio i počeo da liči na ekipu koja zna kuda ide.
A onda – pauza. I pitanje koje se sve češće nameće: šta to Mikel Arteta govori igračima u svlačionici? Jer, Arsenal u druge polovine ulazi kao preporođen. Ovoga puta bilo je dovoljno nekoliko minuta da Deklan Rajs, posle dva meseca posta, pogodi mrežu na asistenciju Martina Edegora. Bio je to već deseti gol Tobdžija u prvih deset minuta nastavka ove sezone – podatak koji nije slučajnost.
Edegor je ponovo bio dirigent. Povreda je iza njega, ritam se vratio, a s njim i lucidnost. Gol protiv Brajtona, dve asistencije protiv Aston Vile i sada Bornmuta – kapiten ponovo vuče.
Ipak, nije bilo gotovo. Iraola je reagovao, uveo Krupija, a mladi Francuz je momentalno zapretio i uneo nervozu. Bornmut je imao vremena i šanse, ali Arsenal je ovaj put izdržao. Ne bez stresa, ne bez grešaka – ali sa pobedničkim mentalitetom.
U ovoj fazi sezone, to je najvažnije.
