VAŠINGTON – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je danas da je doneo odluku da odloži masovni vojni napad na Iran koji je bio planiran za sutra. Prema rečima šefa Bele kuće, odluka o zamrzavanju vojnih operacija doneta je nakon hitnih poziva i direktne intervencije najviših lidera Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su zatražili od Vašingtona da pruži šansu tekućim, dramatičnim pregovorima o mogućem istorijskom sporazumu.
Tramp je pojasnio da mu je od strane emira Katara Tamima bin Hamada al Tanija, saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana al Sauda i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohameda bin Zajeda al Nahjana predočeno da u ovom trenutku postoji realna, opipljiva šansa da se postigne dogovor. Taj sporazum bi, prema procenama arapskih lidera, bio prihvatljiv kako za Sjedinjene Američke Države, tako i za zemlje Bliskog istoka, ali i širu globalnu zajednicu.
Glavni uslov: „Nula nuklearnog oružja za Teheran“
Američki predsednik je preko svoje društvene mreže Truth Social poslao nedvosmislenu poruku o tome šta je krajnji cilj Vašingtona, ali je i otkrio koje je direktive izdao vojnom vrhu:
Trampova crvena linija: „Ovaj sporazum će, što je najvažnije, uključivati nula nuklearnog oružja za Iran“, eksplicitno je naveo Tramp na svojoj platformi, stavljajući do znanja da neće prihvatiti polovična rešenja.
Naređenje Hegsetu i Kejnu: Tramp je saopštio da je izdao zvanično naređenje američkom ministru odbrane Pitu Hegsetu, načelniku Združenog generalštaba generalu Danijelu Kejnu, kao i kompletnoj američkoj vojsci, da se planirani udar sutra ne sprovodi.
Spremni za sveobuhvatni udar: Ipak, predsednik SAD je poslao i oštro upozorenje režimu u Teheranu, naglasivši da vojska ostaje u stanju najviše pripravnosti. Oružane snage SAD su spremne da u bilo kom trenutku pokrenu „veliki i sveobuhvatni napad“ na Iran ukoliko diplomatski napori propadnu i ne dođe do prihvatljivog rešenja.
Zajednički planovi sa Izraelom i popuštanje Vašingtona
Da je situacija na Bliskom istoku bila na samoj ivici opšteg rata, potvrđuju i današnji izveštaji vodećih svetskih medija:
Zajednički udar sa Tel Avivom: Ugledni Njujork tajms (The New York Times) objavio je, pozivajući se na dvojicu visokih zvaničnika sa Bliskog istoka, da su Sjedinjene Američke Države i Izrael vršili intenzivne, završne pripreme za pokretanje novih vojnih operacija protiv Irana već tokom ove nedelje. To bi bili najveći udari od trenutka stupanja primirja na snagu.
Pokazivanje fleksibilnosti: Sa druge strane, agencija Rojters (Reuters) prenela je izjavu neimenovanog visokog izvora iz samog vrha iranskih vlasti, koji tvrdi da je Vašington tokom tekućih mirovnih pregovora ipak pokazao određenu dozu fleksibilnosti. To se pre svega odnosi na spremnost SAD da dopuste Iranu nastavak mirnodopskih nuklearnih aktivnosti, ali pod strogim i neprekidnim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Odluka Donalda Trampa da u sekundi do dvanaest odloži napad na Iran pokazuje da je u maju 2026. godine diplomatija Bliskog istoka uložila maksimalne napore kako bi se izbegao totalni regionalni rat. Ključnu ulogu odigrala je osovina Rijad–Abu Dabi–Doha, koja je uspela da ubedi Belu kuću da pruži šansu novom sporazumu. Ipak, angažovanje ministra odbrane Pita Hegseta i pretnja „sveobuhvatnim napadom“ jasno govore da je Tramp postavio ultimatum Teheranu: ili potpuna kapitulacija nuklearnog programa pod kontrolom IAEA, ili će američka i izraelska avijacija pretvoriti Bliski istok u plamen.
M. D.
