VAŠINGTON – Administracija američkog predsednika Donalda Trampa donela je neočekivanu odluku o suspenziji sankcija na kupovinu iranske nafte na moru u trajanju od 30 dana. Ovaj potez, povučen usred direktnog američko-izraelskog sukoba sa Teheranom, ima za cilj da na globalno tržište hitno „upumpa“ oko 140 miliona barela sirove nafte i tako ublaži dramatičan pritisak na snabdevanje energijom koji potresa svetsku ekonomiju u martu 2026. godine.
Pokušaj obaranja cene od 100 dolara
Sekretar trezora Besent izjavio je da je privremeno izuzeće neophodno kako bi se zaustavio vrtoglavi rast cena energenata koje su, od početka ratnih dejstava, skočile za neverovatnih 50 odsto. Cena barela je prvi put od 2022. godine premašila psihološku granicu od 100 dolara, što predstavlja direktnu pretnju za američku administraciju pred novembarske izbore na polovini mandata, gde će cena goriva biti ključna tema za birače.
Ormuski moreuz kao nepremostiva prepreka
Uprkos optimizmu Bele kuće, energetski analitičari ostaju skeptični i upozoravaju da puštanje rezervi na papiru neće imati efekta dokle god je Ormuski moreuz pod blokadom. Kroz ovaj uski prolaz svakodnevno prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG), a s obzirom na to da je on trenutno zona ratnih dejstava, fizička isporuka iranske nafte do svetskih rafinerija ostaje pod velikim znakom pitanja.
Treće izuzeće u nizu: Presedan ili nužda?
Ovo je već treći put da Trampova administracija koristi instrument privremenog izuzeća od sankcija kako bi stabilizovala tržište – prethodno su slični potezi povučeni za rusku naftu. Ovakva strategija pokazuje da Vašington, uprkos oštroj ratnoj retorici, mora da balansira između vojnih ciljeva i realnosti na benzinskim pumpama širom SAD, gde bi nekontrolisan rast cena mogao izazvati socijalne nemire.
Reakcije berzi i budućnost snabdevanja
Na vest o ukidanju sankcija, cene nafte su na londonskoj berzi zabeležile blagi pad, ali trgovci i dalje sa zebnjom prate vesti o kretanju ratnih brodova u Persijskom zalivu. Ukoliko Iran odgovori dodatnim miniranjem plovnih puteva, Trampovih 140 miliona barela ostaće „zarobljeno“ u tankerima, što bi moglo dovesti do novog, još snažnijeg skoka cena krajem meseca.
Odluka o privremenom oslobađanju iranske nafte predstavlja očajnički pokušaj Vašingtona da obuzda inflaciju u jeku ratnih operacija na Bliskom istoku. Dok Tramp pokušava da „kupi mir“ na domaćim pumpama, sudbina globalne energetike i dalje zavisi isključivo od toga da li će i kada Ormuski moreuz ponovo postati bezbedan za plovidbu.
M. D.
