Već 98 godina tramvajska „dvojka“ kruži Beogradom. Na svojih osam kilometara prevezla je generacije Beograđana i postala deo njihovih uspomena. Menjali su se grad, ulice i ljudi, ali je čuvena „dvojka“ ostala jedna od onih beogradskih priča kojima se uvek vraćamo.
„Krug dvojke“ – granica koja deli Beograd. To je izraz koji gotovo svaki Beograđanin zna, ali da li svi pod njim podrazumevaju isto?
O čuvenoj „dvojci“ govorili su i Beograđani.
„To se misli na starosedeoce, ako tako mogu da kažem. Mada se to danas menja, kao što se i sve menja i prirodno je da se menja, ali to je činjenica da je to nekada bio srž i bilo života čak Beograda. Nekada su čak i trke organizovane, motociklističke trke, Beograd je bio vrlo poznat, cenjen tamo, to je između 1930. i 1940. godine, čak su i poštanske marke izdate povodom toga, tako da je Beograd obeležio Kalemegdan i ceo taj krug, opet deo ‘dvojke’“, rekao je jedan Beograđanin.
„Kada kažemo ‘krug dvojke’, prvenstveno mislimo na deo Dorćola, deo oko Tašmajdana, uži centar grada, to je ono što se nekada mislilo na ‘krug dvojke’. Ja mislim da je i dalje ostao taj izraz – ‘krug dvojke’, kada mislimo na centar grada, kada tražimo nešto i dalje je ostao, da se tako izrazim, ostao je srce grada“, kaže jedna Beograđanka.
Naziv „krug dvojke“ nastao je po trasi linije 2, na kojoj tramvaji već decenijama kruže centralnim beogradskim ulicama. Prvi tramvaji uvedeni su 1892. godine, a vukle su ih konjske zaprege.
Od Slavije do Kalemegdana preko Terazija
Tada su postojale linija 1, koja je vodila od Slavije do Kalemegdana preko Terazija, i linija 2, koja je povezivala Dorćol sa Knez Mihailovom ulicom.
„Te konjske zaprege koje su vukle tramvaje, to je trajalo otprilike dve godine jer se Beograd elektrificirao već 1894. i izgrađena je prva električna centrala i tu baš ovde na Dorćolu. I naša direkcija je upravo ovde i naš pogon tramvajski se još uvek zove Centrala po električnoj centrali Dorćol.
Tada je Beograd bio jedan od prvih gradova Evrope koji je počeo da uvodi električne tramvaje, tako da su vrlo brzo oni tramvaji sa konjskom zapregom pali u zaborav i počeli su da se modernizuju“, rekla je Slavica Stevanović, menadžerka za korporativno informisanje GSP-a.
Zvuk tramvajskog zvona i škripa metalnih točkova po šinama decenijama su se mešali sa žamorom beogradskih ulica. Trasa „dvojke“ menjala se tokom vremena i nije oduvek predstavljala pun krug. Kružna trasa ustanovljena je 1928. godine.
„Poslednjih godina ‘krug dvojke’ je ista trasa kao što je i nekad bio, s tim i ima spoljašnji i unutrašnji krug, dvosmerno voze. Međutim, u ovom trenutku zbog velikih rekonstrukcija ta linija je skraćena, jer se kompletno rekonstruiše. I pored svih rekonstrukcija koje se rade u Karađorđevoj ulici, rekonstruiše se kompletno i tramvajska infrastruktura. To je razlog što se ne vozi ceo krug“, dodala je Stevanovićeva.
„Krug dvojke“ nije samo krug kroz grad već i krug kroz vreme. Danas se ovim tramvajima sve češće voze i turisti, koji na taj način upoznaju najstarije gradsko jezgro, pa je „dvojka“ ostala jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda.
Izvor: 24sedam/RTS
E.M.
