Ističe se da su postavljanje pitanja državnim organima, kritika njihovog rada i interesovanje javnosti za postupanje javnog tužilaštva legitimni u demokratskom društvu, ali da postoji jasna razlika između traženja informacija o radu državnih organa i javnog imputiranja postupajućem tužiocu da „štiti“ određeno lice, da postupa pod političkim ili bilo čijim pritiskom ili da učestvuje u opstrukciji postupka, bez činjenice i dokaza kojim bi se takve tvrdnje potkrepile.
Treće OJT u saopštenju posebno naglašava da se odluke ne donose prema političkoj pripadnosti, javnoj funkciji ili društvenom položaju bilo kog učesnika u postupku niti pod uticajem političkih izjava, medijskih objava ili očekivanja pojedinih interesnih grupa, već na osnovu činjenica i raspoloživih dokaza u trenutku donošenja konkretne odluke, u skladu sa zakonom.
U konkretnom predmetu postupanje Trećeg OJT od samog početka, zasnovano je na informacijama, dokumentaciji i dokazima koji su tužilaštvu bili dostupni u datom trenutku, uz kontinuirano pribavljanje medicinske dokumentacije i druge relevantne dokumentacije i preduzimanja radnji potrebnih radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, navedeno je u saopštenju.
Ističe se da javno prozivanje postupajućeg tužioca imenom i prezimenom, uz unapred iznet zaključak da „štiti“ određeno lice ne predstavlja zahtev za instutucionalnu odgovornost već personalizovanje konkretnog krivičnog postupka i stvaranje pritiska na nosioca javnotužilačke funkcije da odluku donese u skladu sa očekivanjima određenih političkih i društvenih aktera, a ne na osnovu zakona i raspoloživih dokaza.
„Posebno je neprihvatljivo da se pre pribavljanja i ocenjivanja relevantnih dokaza u javnosti unapred donose zaključci o zakonitosti postupanja konkretnog javnog tužioca pripisujući mu nameru i pritiske da zaštiti bilo koga učesnika u postupku“, dodaje se u saopštenju.
Ukazuje se da se navođenjem predmeta koji se ne nalaze u postupanju Trećeg OJT, osim jednog predmeta iz nadležnosti ovog tužilaštva, očigledno nastoji proizvesti politizacija rada Trećeg OJT u Beogradu.
Tužilaštvo podseća da je javno tužilaštvo samostalno u vršenju svojih nadležnosti i da niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da utiče na postupanje i odlučivanje u pojedinom predmetu.
„Treće osnovno javno tužilaštvo neće dozvoliti da politička kvalifikacija, medijska kampanja, javno targetiranje ili bilo koji drugi oblik pritiska utiču na profesionalno i samostalno postupanje javnih tužilaca ovog javnog tužilaštva“, naglašava se u saopštenju.
Navodi se da će svako postupanje u ovom kao i u svakom drugom predmetu uvek biti zasnovano isključivo na zakonu, činjenicama i relevantnim dokazima bez obzira na identitet, funkciju ili političku pripadnost bilo kog učesnika u postupku.
Pokret „Kreni-Promeni“ je ranije danas na društvenim mrežama objavio fotografiju tužioca Mirka Despotovića, uz tvrdnju da je on „tužilac koji štiti Aleksandra Šapića“ u slučaju incidenta u kojem su učestvovali gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i odbornica tog pokreta Tanja Mićić.
Pokret „Kreni-Promeni“ je 28. septembra saopštio da je Šapić fizički napao njihovu osbornicu Tanju Mićić, što je Šapić demantovao.
Treće OJT je ranije saopštilo da Mićićeva nije otišla na sve preglede na koje je bila upućena u Kliničkom centru, kao i da policijski službenici nisu mogli da stupe u kontak sa njom nakon što je napustila Klinički centar.
Ona je izjavu o incidentu policiji dala 30. septembra.
