Ženski fudbal u Srbiji više nije priča koja se vodi samo na terenu. Iza svakog treninga, utakmice i rezultata stoje ljudi koji veruju da devojčice i fudbalerke zaslužuju iste prilike, podršku i poštovanje kao i svi drugi sportisti. Jedna od njih je Marija Đurović, predsednica ŽFK Vojvodina, koja je u novu eru novosadskog kluba ušla sa jasnom idejom – da se ne praviti samo tim koji će pobeđivati, već i sistem koji će trajati.
Pravljenje ozbiljne priče na novosadskom „Karađorđu“ usledilo je zahvaljujući prepoznatoj viziji unutar čitave crveno-bele porodice. Kako Đurovićeva naglašava, ključni impuls dao je prvi čovek Fudbalskog kluba i Sportskog društva Vojvodina:
„Za sve je zaslužan jedan čovek koji izuzetno voli Vojvodinu i godinama joj pomaže. To je Dragoljub Zbiljić, predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina i prvi čovek Sportskog društva Vojvodina, koji mi je ukazao poverenje da budem deo njegovog tima. Od tog trenutka počeo je i ozbiljan rad u ŽFK Vojvodina sa željom da napravimo klub koji će biti stabilan, organizovan i koji će imati jasnu viziju razvoja.“
Model finansiranja i organizacije u ženskom fudbalu i dalje se suočava sa izazovima u poređenju sa muškim kolektivima, ali predsednica novosadskog kluba ističe da to posmatraju kao priliku za napredak:
„Ženski fudbal mora da se voli, ali ljubav sama po sebi nije dovoljna. Potrebni su ozbiljan rad, strpljenje, kontinuitet i jasna vizija. Danas je realnost takva da ženski fudbal u Srbiji još uvek nema finansijsku podršku koju ima muški fudbal. Manje je sponzora, manje prihoda, medijske pažnje i drugih izvora finansiranja, ali upravo zato je odgovornost ljudi koji vode klubove još veća. U ŽFK Vojvodina ne želimo da na tu činjenicu gledamo kao na prepreku, već kao na prostor u kojem možemo da napravimo promenu. Uz veliku podršku i saradnju sa FK Vojvodina, radimo na tome da naš klub bude stabilan, organizovan i prepoznatljiv.“
Strategija kluba zasniva se na razvoju mladih igračica. Veliki broj devojaka od 16 godina već nosi dres prvog tima, što predstavlja jasnu definiciju klupske politike:
„To je jedna od ključnih stvari. Naša deca moraju da budu temelj kluba. Imamo veliki broj izuzetno talentovanih devojaka, poput Jane Topić, Dejane Ostojić, Elene Popov, Milice Šipke i Jane Knežević… Posebno bih istakla ljude koji svakodnevno rade s njima. Imamo kvalitetne i posvećene trenere, stručni štab i čitav sistem koji mora da funkcioniše tako da mlada igračica zna da u ovom klubu ima prostor da napreduje. Kad danas vidite devojku od 16 godina koja igra važnu ulogu u seniorskom timu, to je najbolja potvrda da taj sistem ima smisla.“
Takođe, značajan iskorak napravljen je i u domenu TV prenose i digitalne promocije, gde Marija Đurović vidi prostor za dalju ekspanziju:
„Činjenica da danas možemo da gledamo utakmice ženskog fudbala na televiziji jeste ogroman pomak, a da ne govorimo o tome da je dostupan svim generacijama na različitim društvenim platformama poput Instagrama, Tiktoka, Jutjuba i drugih. Kad se jedna utakmica emituje, ona više nije dostupna samo ljudima koji su tog dana na stadionu. Ona dolazi u domove širom Srbije i daje mogućnost mnogo većem broju ljudi da vidi kvalitet, energiju i emociju koju ženski fudbal nosi. Ali smatram da tu ne smemo da stanemo. Potrebno je još više televizijskih prenosa, više sadržaja na društvenim mrežama, više priča o igračicama, njihovim karijerama i klubovima.“
M.M.
