Nakon tri odigrana kola u A diviziji Lige nacija i tri pretrpljena poraza, reprezentacija Srbije nalazi se u situaciji gde niko ne osporava kompleksnost trenutka, ali javnost sa razlogom traži jasnije taktičke indikatore napretka umesto apstraktnog apelovanja na „veru u proces“.
Poraz na Alijanc areni protiv Nemačke obnažio je sve nedostatke trenutnog igračkog kadra, ali i taktičkih postavki koje je primenio selektor Veljko Paunović. Mimo nule u koloni bodova, poražavajuće deluje zvanični parametar UEFA o odnosima šuteva ka golu: skromnih 20 udaraca Srbije naspram čak 81 protivnika u mečevima sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom. U svim tim okršajima, golmani Vanja Milinković-Savić i Đorđe Petrović bili su najbolji pojedinci u timu, spasavajući nacionalni tim još ubedljivijih poraza. Formacijske rotacije i postavka u niskoj zoni sa devetoricom igrača iza lopte nisu donele očekivanu čvrstinu, već potpunu odsečenost napadačke linije.
Iako je jasno da Srbija trenutno raspolaže sa verovatno najskromnijim igračkim potencijalom u poslednjoj deceniji, gde su nosioci igre uglavnom u pozno sportsko doba, od stručnog štaba se očekuje konkretna vizija. Selektorova nervoza na konferencijama za medije i konstantno pozivanje na strpljenje ne nude opipljive odgovore na pitanje kako će nacionalni tim izgledati u martovskim kvalifikacijama. Da bi javnost nastavila da veruje u proces, na terenu moraju početi da se pojavljuju makar minimalni taktički pomaci i prepoznatljivi mehanizmi u igri.
M.M.
