Kada festival sira otvori vrata, Bern se na tri dana pretvori u metropolu intenzivnih mirisa i radoznalih zalogaja. U velikoj izložbenoj sali, pod snažnim svetlima i u žamorima posetilaca, nastaje prizor koji podseća na razigrani haos pijace, laboratorije i pozornice – sve u jednom. Čovek se prvo suoči sa mirisima, pa tek onda pogleda u more sireva poređanih u savršenom redu, piše Beta.
Više od 5.200 sireva stiglo je ove godine: mali, ogromni, crni, beli, rupičasti, neobični, zeleni od trava, plavi od plemenite plesni, i oni čiji miris bez pardona tera posetioce korak unazad. Jedan gost opisuje jedan od uzoraka kao “udarac ementalera koji vas proguta iznutra”; drugi se priseća svoje “borbe” sa burgundskim specijalitetom koji, navodno, ne sme da se vozi javnim prevozom.
Dok publika istražuje, sudije rade u skoro meditativnoj koncentraciji. Njihova zona izgleda kao sveti prostor gastronomije: ograđena, čuvana, tiha. Svaki od 265 stručnjaka ima zadatak da se prepusti čulima – da miriše, pritiska, lomi, seče, liže, kuša i ocenjuje. Svi sirevi su bez oznaka; ovde ne postoje brend, poreklo ni etiketa. Samo sir.
Jedna velika masa ementalera od 120 kilograma izaziva smeh i divljenje dok timovi pokušavaju da je razbiju na manje delove. Svako novo sečenje oslobađa gusti oblak mirisa koji se diže u vazduh kao nevidljiva kulisa festivala.
Na drugoj strani hale nailazimo na plave sireve koji izgledaju kao male umetničke instalacije. Na jednom stolu stoji plavi sir prekriven višnjama – neobičan spoj koji je jednog proizvođača iz Berlina “prijatno iznenadio, sve do čudnog završnog ukusa”.
Kulminacija festivala je proglašenje pobednika. Publici je tek tada dozvoljeno da sazna poreklo sireva koje je super žiri odabrao. Ove godine najviše poena osvojio je švajcarski Grujer sazrevan 18 meseci, sir koji nosi dubinu planinskih pašnjaka i tradiciju staru vekovima. Slede ga francuski „Crémeux des Aldudes aux fleurs“ posut poljskim cvećem i aromatični “Apenceler Edel-Vurcig”.
Ali izvan nagrada, najveća vrednost festivala krije se u ljudima: u gurmanima koji prvi put probaju dimljeni sir iz Japana, u sudijama koji slušaju svoje nepce kao instrument, u proizvođačima koji brane čast svojih mlekara. U šarenilu zastava, kultura i ukusa.
Na kraju dana, umorni posetioci izlaze na hladan švajcarski vazduh – sa korpom uzoraka, glavom punom utisaka i osetljivim, ali srećnim čulom mirisa. Jer svako ko kroči na Svetsko takmičenje sireva shvati isto: sir ima karakter kao čovek. A Bern ga slavi svim čulima.
Ako želiš, mogu pripremiti i kraće reportažne verzije,
