Globalni projekat četvorodnevne radne nedelje pokazao je više nego dobre rezultate, pohvalili su se organizatori, a prenose svetski mediji. Nakon šest meseci “probnog četvorodnevnog rada”, čak 92 odsto kompanija odlučilo je da nastavi sa ovom praksom. Do Srbije promene na ovom polju za sada dolaze samo u formi “šaputanja”, a mi smo pokušali da saznamo šta je potrebno da i kod nas petak postane deo vikenda.
Pilot projekat koji je sproveden u Velikoj Britaniji doneo je presudu u korist četvorodnevnoj radnoj nedelji. Zaposleni u 61 kompaniji širom Britanije radili su u proseku 34 sata tokom četiri radna dana, a plata im je u tom periodu ostala nepromenjena. Rezultati su pokazali da produktivnost nije smanjena, dok su zaposleni izjavili da su se njihovo blagostanje i ravnoteža između poslovnog i privatnog života poboljšali.
Čak i pored izvanrednih rezultata koji ukazuju na obostranu korist poslodavaca i zaposlenih, možda najbolji pokazatelj koliko smo daleko od uvođenja četvorodnevne radne nedelje govori vest o “borbi” susedne Hrvatske da kroz zakon obezbedi neradnu nedelju zaposlenima u trgovini.
Ta borba između profita i prava radnika na čistac je izvela ljute protivnike, a još ostaje da se vidi da li model od 90 sati u toku jedne radne nedelje hrvatski trgovci mogu prihvatiti kao razumnu meru.
Kod nas je situacija nešto drugačija, jer za sada nema inicijative ni u pravcu kome naginju naši susedi, iako nam istraživanja pokazuju da čak 69 odsto radno sposobnih ispitanika u Srbiji pre svega želi stabilan posao sa dobrim balansom između rada i privatnog života.
Četvorodnevna radna nedelja “miljama daleko” od nas
Prema rečima sagovornika, priča o četvorodnevnoj radnoj nedelji za sada je daleko od nas koliko i zemlje u kojima se razmatra njeno uvođenje.
– Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji je u fazi inovacije i eksperimenta u pojedinim od najrazvijenijih tržišta. Koliko smo se do sada mogli upoznati, još je daleko od toga da ona postane opšta praksa, a tamošnje kompanije u većini smatraju da se to neće dogoditi u nekoliko narednih godina. U tom smislu, svakako je prerano govoriti o primeni ove ideje u Srbiji, a posebno pre sprovođenja ozbiljnih istraživanja na našem prostoru – smatraju iz Unije poslodavaca Srbije.
Kako objašnjavaju, razlika između naše zemlje i najrazvijenijih ekonomija, kao što je Velika Britanija, ogromna je i sigurno da ne bi trebalo neselektivno preuzimati ideje koje su još u eksperimentalnoj fazi.
– Kao neko ko je svakodnevno u poslovnoj praksi, poslodavci smatraju da se u uređivanju poslovnog ambijenta ne mogu stvari uvoditi i menjati na osnovu utiska ili naklonosti, već samo na osnovu ozbiljnih istraživanja i analiza – kažu iz Unije.
Bez ozbiljnih istraživanja i analiza, nema smisla govoriti ni o uvođenju slobodne nedelje, kakva se nastoji uvesti u Hrvatskoj.
– Potpuno je, iz ljudskog ugla, razumljiva potreba za “slobodnom” nedeljom, ali ovo pitanje treba sagledati i iz ugla ekonomije. Ako će ono rezultirati smanjenjem prihoda, što znači i smanjenjem zarada, a možda i gubitkom određenog broja radnih mesta, onda je pitanje da li ono donosi veću štetu ili korist za radnike – smatraju.
Da ne bude “mačka u džaku”
Iako ideja o tri slobodna dana zvuči veoma primamljivo za zaposlene, treba imati na umu da jedan radni dan manje znači i preraspodelu posla koji mora biti urađen, upozoravaju sagovornici “Blica”.
– Pre razgovora o četvorodnevnoj radnoj nedelji potrebno je analizirati sektore u kojima bi ovakva organizacija dovela u pitanje proizvodni ili poslovni proces. Zatim, potrebno je analizirati koliko su preduzeća na osnovu četiri radna dana finansijski u stanju da isplaćuju zaradu kakva je bila za petodnevnu radnu nedelju. Jedno od osnovnih pitanja je pitanje produktivnosti – kako ostvariti isti rezultat za kraće vreme? Takođe, u ovom slučaju se postavlja i pitanje funkcionisanja lanaca snabdevanja – navode iz Unije poslodavaca Srbije.
Kako kažu, treba voditi računa i o interesima zaposlenih, odnosno da određene benefite treba idividualizovati, jer ljudima u svakom trenutku života treba nešto drugačije.
– Na drugoj strani je mogućnost da u radnoj nedelji zaposleni pokažu povećanu efikasnost i time nadoknade “izgubljeni dan”, ali to nije nešto što se može pretpostaviti bez pouzdanijih dokaza ili bar istraživanja. Takođe, još uvek nije jasno o kakvom se rešenju radi, s obzirom da je u nekim razvijenim zemljama eksperiment na nivou preraspodele redovnog radnog vremena. Tako se zadržava zakonski fond radnih sati, ali se on raspoređuje na četiri dana na taj način što se radno vreme u toku dana produžava na 9 ili 10 sati – preciziraju.
Kako dodaju, jedan od najvažnijih interesa za poslodavca je da ima zadovoljnog zaposlenog, jer samo takav radnik daje svoj maksimalni doprinos.
– I ne treba imati sumnju da poslodavci to i žele. Na drugoj strani je neophodna efikasnost koja donosi pozitivno poslovanje, jer bez njega nema ni zarada, ni plaćenih poreza, ni davanja za društveno odgovorne akcije. U ovom trenutku nemoguće je proceniti šta bi se od toga dobilo uvođenjem četvorodnevne radne nedelje. Iz ugla radnika, verujemo da bi znatnom broju odgovarao dodatni slobodan dan, ali veliko je pitanje da li bi radije izabrali takvu pogodnost, ili zadržavanja sadašnje zarade (ukoliko bi se ta dilema pojavila) – predočavaju naši sagovornici iz Unije poslodavaca Srbije.
Ništa nije nemoguće
Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatraju da uvođenje četvorodnevne radne nedelje znači efikasniji rad i vrlo malo odricanja.
– Uvođenje četvorodnevne radne nedelje, po mom mišljenju, ne bi mnogo poremetilo proces organizacije rada. Zadati planovi i ciljevi bi se ostvarivali u toku četiri dana. Radilo bi se više. Pauze bi bile kraće. Radni sastanci i konsultacije – kraće i efikasnije. Uostalom, prvi rezultati skraćenja radne nedelje govore u prilog tome da nije došlo do pada produktivnosti, čak i da se ona povećala – smatra predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Kako navodi, pre svega bi moralo doći do promene radnog zakonodavstva i njegovog usklađivanjа sa promenom dužine trajanja radne nedelje. Morao bi se promeniti i način obračuna zarada.
– Sigurno da sindikati ne bi pristali na smanjenje zarada. U svim državama koje su skratile radnu nedelju – zarade su ostale nepromenjene. Moguće, da bi bilo i izmena u pogledu dužine trajanja pauza u toku radnog dana i njenog smanjenja da bi se postigli radni zadaci – kaže sagovornica.
Da zakon ne bude “mrtvo slovo na papiru”
Veći je problem, kako navodi, poštovanje sadašnjih zakona i propisa.
– Zakonodavstvo nije prepreka. Vrlo brzo se mogu uraditi izmene Zakona o radu i promeniti član koji kaže da je u Srbiji petodnevna radna nedelja. Mnogo veći problem je poštovanje Zakona i kažnjavanje onih koji ga ne poštuju. I ovaj Zakon o radu, restriktivan i loš po zaposlene, omogućio bi mnogo bolji položaj zaposlenima – da se poštuje. Apsolutna zaštita poslodavaca, borba za kapital i profit, doveli su do toga da radnici ćute, čuvaju ono malo što imaju. Pobune se samo kada su njihovi lični interesi ugroženi. Na solidarnost smo zaboravili – izričita je Savićeva.
Prema rečima predsednice ASNS, zbog svega navedenog smo 50 godina daleko od uvođenja četvorodnevne radne nedelje.
– Nije realno da se kod nas uvede četvorodnevna radna nadelja. Za sada nama ostaje jedino da polemišemo o ovoj temu i govorimo o državama koje su to uradile. Srbija u ekonomskom pogledu zaostaje za ovim državama najmanje 50 godina. Nadam se iskreno da nam neće trebati toliko vremena da konačno naša država obrati pažnju na zaposlene i uradi nešto za njihovo dobro i u njihovu korist, a ne samo u korist kapitala i profita – podvlači sagovornica.
Kako navodi, zbog toga ne bi trebala da nam bude tako daleka ideja susedne Hrvatske da se zakonom zabrani, ili preciznije rečeno – ograniči rad nedeljom.
– Zabrana rada nedeljom bi bio prvi korak ka rasterećenju srpske radne snage. To ne bi bila promena samo na papiru, bez obzira što bi deo zaposlenih nastavio da radi. Pravo na nedeljni odmor bi dobili, pre svega zaposleni u trgovini koji danas nemaju ni državni ni verski praznik – zaključuje Ranka Savić.
Iako je mnogo šta neizvesno kada se govori o ovoj temi, čini se da je jedino izvesno da do promene teško može doći bez neke vrste nametanja, kakvo smo doživeli u vreme epidemije korona virusa. Tek tada smo bili “prinuđeni” da preispitamo organizaciju rada, ali i vremena – bilo ono slobodno ili ne. Ako govorimo o tome šta smo iz svega naučili, možemo reći da još uvek “utvrđujemo gradivo”.
