Retki su trenuci u istoriji sporta kada se jedan tim, u gostima protiv apsolutnog favorita, predstavi toliko superiorno da rezultat postane samo logična posledica demonstracije sile, a upravo to je Crvena zvezda uradila Bajernu 10. aprila 1991. godine.
Iako su Bavarci poveli golom Rolanda Volfarta, ono što je usledilo u finišu prvog poluvremena i tokom nastavka meča, danas se izučava na fudbalskim akademijama kao prototip savršene tranzicije. Izjednačujući gol Darka Pančeva u 45. minutu nije bio samo pogodak, već simfonija u pet poteza. Lopta je putovala brzinom misli: Marović, Radinović, Belodedić, pa hirurški precizan pas Prosinečkog za Binića, i na kraju egzekucija „Kobre“ – sve iz prve, bez suvišnog dodira, ostavljajući odbranu Bajerna u stanju totalne paralize. Bio je to trenutak kada je Minhen shvatio da protiv sebe nema samo talentovan tim sa Balkana, već kaznenu ekspediciju koja juriša na evropski tron.
Ništa manje impresivan nije bio ni pobednički gol u 70. minutu. Dejan Savićević je te večeri dobio nadimak „Genije“ na globalnom nivou, pretrčavši pola terena i hladnokrvno matiravši Aumana pored nemoćnog Kolera. Taj kontranapad je bio pečat na sudbinu Bajerna i dokaz da Ljupko Petrović poseduje ekipu sposobnu da trpi pritisak, a zatim ga u sekundi pretvori u ubitačan udarac. Trideset pet godina kasnije, ovi snimci i dalje služe kao dokaz da je Crvena zvezda te 1991. godine igrala fudbal iz budućnosti, onaj koji je i u današnje vreme standard vrhunskog kvaliteta.
M.M.
