Ako neko i dalje ima dilemu zašto je Premijer liga najuzbudljivije fudbalsko takmičenje na svetu – odgovor se krije u 102 minuta fudbala na Sent Džejmsis parku.
Možda nije bila utakmica sezone po kvalitetu igre, ali po emociji, drami i nepredvidivosti – teško da će je nešto nadmašiti. Njukasl i Lids su publici ponudili sve ono zbog čega se engleski fudbal gleda širom planete: preokrete, greške, golove, VAR, penale i heroja koji se pojavljuje onda kada se sve čini izgubljenim.
Lids je tri puta vodio i svaki put delovalo je da je bliži pobedi. Gosti su koristili greške domaće odbrane, a Brenden Aronson je igrao meč života, postigavši dva gola i neprestano mučeći zadnju liniju Njukasla. Ipak, fudbal zna da bude surov, a junaci lako mogu postati tragičari – upravo se to dogodilo američkom reprezentativcu u nadoknadi vremena.
Ključni trenutak dogodio se u prvom minutu sudijske nadoknade, kada je posle VAR provere dosuđen penal za domaće zbog igranja rukom. Bruno Gimaraeš je preuzeo odgovornost i hladnokrvno poravnao rezultat. Sent Džejmsis je eksplodirao, ali drama tu nije stala.
Njukasl je u nadoknadi balansirao na ivici ambisa – Botmanova greška mogla je da košta domaće svega, Visa i Nmeča su imali šanse da kazne otvorenu odbranu, ali fudbal je ovoga puta odlučio drugačije.
U 102. minutu dogodio se trenutak koji će se prepričavati. Gimaraeš je centrirao, Harvi Barns se okrenuo kao u baletskoj pirueti, izbacio čuvare i preciznim udarcem srušio snove Lidsa. Stadion je utihnuo na sekund, a zatim eruptirao.
Bio je to jedan od onih mečeva koji se ne zaboravljaju. Pobeda za navijače, za klub, ali i simbolično – za Kevina Kigena. Jer ponekad, kako Englezi kažu, fudbal pronađe način da napiše priču jaču od rezultata.
