Pregovori o mogućoj prodaji većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije ulaze u završnu fazu, dok stručna javnost upozorava da bi odluke donete narednih dana mogle dugoročno da odrede energetsku bezbednost Srbije, položaj domaće rafinerijske industrije i stabilnost tržišta goriva.
Pregovori sa MOL-om pod sve većim pritiskom
Slične vesti
Kako se približava 22. maj, datum koji se u energetskim i političkim krugovima označava kao ključni rok za rešavanje pitanja vlasništva u Naftne industrije Srbije, neizvesnost oko dogovora sa mađarskom kompanijom MOL Group postaje sve izraženija.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Euronews.rs ocenio je da Srbija mora izuzetno pažljivo da definiše svoje interese u eventualnom sporazumu, kako bi se izbegle dugoročne posledice po domaće tržište energenata i rad same kompanije.
On upozorava da bi potencijalni novi većinski vlasnik mogao da deo poslovnih aktivnosti i profitnih kapaciteta preusmeri van Srbije, što bi direktno pogodilo domaću preradu i tržišni položaj NIS-a.
„Ključno je da Srbija zadrži isti nivo prerade derivata, prisustvo na tržištu i profitabilnost kompanije, jer se ne radi samo o jednoj firmi, već o strateškom sistemu važnom za celu ekonomiju“, naveo je Atanacković rekao je za Euronews.rs.
Strah od smanjenja prerade i gubitka tržišta
Energetski analitičari smatraju da najveći rizik nije samo promena vlasničke strukture, već mogućnost da novi partner postepeno smanji značaj domaće rafinerijske proizvodnje u korist regionalnih kapaciteta.
Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenjuje da Srbija mora insistirati na preciznim ugovornim obavezama koje bi garantovale nastavak rada rafinerije u Pančevu punim kapacitetom.
„NIS nije samo distributivna mreža i maloprodaja goriva. Rafinerija u Pančevu predstavlja jedan od najvažnijih industrijskih sistema u zemlji i svako smanjenje prerade imalo bi direktne posledice na budžetske prihode, energetsku sigurnost i zaposlenost“, smatra Marković.
Sličan stav dele i pojedini ekonomisti, koji upozoravaju da bi eventualno zatvaranje pojedinih maloprodajnih objekata ili promena prioriteta u proizvodnji moglo dodatno pogoditi manje razvijene delove Srbije i poljoprivredni sektor.
OFAC, sankcije i neizvesnost tržišta
Dodatni pritisak na pregovore dolazi iz međunarodnog okruženja, pre svega zbog američkih sankcija prema ruskom energetskom sektoru i licenci koje izdaje Office of Foreign Assets Control.
Atanacković ocenjuje da je produženje licence za poslovanje NIS-a bilo signal da Vašington želi da ostavi prostor za dogovor, ali istovremeno i jasan pritisak da se pitanje vlasništva što pre reši.
Energetski konsultant Miloš Zdravković upozorava da kratkoročne licence otežavaju dugoročne ugovore za nabavku sirove nafte i planiranje poslovanja.
„Rafinerijski sistem ne može da funkcioniše na mesečnom nivou neizvesnosti. Nabavka sirove nafte i logistika zahtevaju višemesečno planiranje, a svaka neizvesnost povećava troškove i smanjuje konkurentnost kompanije“, kaže Zdravković.
Da li je moguć scenario državnog preuzimanja
Kako se rok približava, sve češće se pominje mogućnost da Srbija pokuša da poveća sopstveni vlasnički udeo i preuzme kontrolu nad kompanijom uz dogovor sa ruskom stranom.
Prema mišljenju dela stručne javnosti, takvo rešenje moglo bi da bude politički i ekonomski najstabilnije na duži rok, ali bi zahtevalo značajna finansijska sredstva i kompleksne međunarodne pregovore.
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da bi država u tom slučaju morala da obezbedi održiv model upravljanja kompanijom kako bi se izbegla dodatna fiskalna opterećenja.
„Državna kontrola može kratkoročno da stabilizuje situaciju, ali pitanje je kako bi se obezbedile investicije, tehnološki razvoj i tržišna konkurentnost u narednim godinama“, ocenjuje Nikolić.
Energetska stabilnost postaje prioritet
Pitanje budućnosti Naftna industrija Srbije prevazilazi okvire klasične poslovne transakcije i postaje jedno od ključnih ekonomskih i geopolitičkih pitanja za Srbiju.
Kompanija ima važnu ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta gorivom, punjenju državnog budžeta, funkcionisanju petrohemijskog sektora i stabilnosti energetskog sistema zemlje.
Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da odluke koje budu donete u narednim danima neće uticati samo na vlasničku strukturu NIS-a, već i na širu energetsku i ekonomsku poziciju Srbije u regionu.
