Euforija koja je zahvatila Englesku nakon uvodnih 4:2 protiv Hrvatske brzo je isparila, a teškom mukom izborenih 2:1 protiv DR Konga ogolilo je sistemske probleme pred osminu finala i sudar sa domaćim Meksikom. Pored žalbi na teške uslove i nadmorsku visinu od 2.240 metara, javnost je fokusirana na gorući problem – poziciju desnog beka. Sve je počelo odlukom Tomasa Tuhela da sa spiska izostavi Trenta Aleksandera-Arnolda, uprkos njegovim partijama u Real Madridu. Kada je otpao povređeni Tino Livramento, a naknadno pozvan štoper Trevo Čaloba, skiciran je problem koji je kulminirao povredom Risa Džejmsa. Na desni bok je morao Đed Spens, nominalno projektovan kao alternativa na levoj strani, što je Kongo surovo eksploatisao.
Džejmi Karager je bio nemilosrdan u analizi: „Sve je ovo posledica Tuhelove selekcije. Izabrao je dvojicu igrača podložnih povredama, doveo Spensa koji je levi bek, a poziv Čalobi je blago rečeno bizaran. Ostali smo kratki tamo gde smo najjači“. Kamere su zabeležile i Tuhelove frustracije pored aut-linije, gde je besno vikao na Spensa tražeći odvažniju igru unapred. Nadovezao se i Džon Teri, izrazivši zabrinutost zbog Nemčevog tretmana mlađih igrača: „Nisam siguran da bi tako razgovarao sa Trentom. Možda je zato i birao momke s kojima može lakše da upravlja“. Dok deo javnosti panično predlaže selidbu Deklana Rajsa na desnog beka, Karager spušta loptu na zemlju, naglašavajući da bi to otvorilo krater u veznom redu gde se Eliot Anderson već mučio sa kontrama. Istina je negde na sredini – Spens nije jedini krivac, jer na ovom turniru, izuzev Kejna i Belingema, niko ne igra na svom nivou, a problem je defanzivni blok koji previše lako puca pre nego što protivnik uopšte dođe do poslednje linije.
M.M.
