Košarkaši Partizana Mozzart Beta završili su učešće u Evroligi pobedom nad Baskonijom (91:79), arhivirajući sezonu u kojoj je 16 pobeda iz 38 mečeva ostalo daleko ispod praga potrebnog za plej-in zonu.
Simbolika 16. aprila, datuma kada je Partizan 1992. godine postao prvak Evrope, ove godine imala je oporu notu. Umesto slavlja, Arena je svedočila meču bez rezultatskog značaja. Analiza neuspeha mora početi od selekcije koja je obećavala, ali nije isporučila – pre svega u slučaju Džabarija Parkera, čiji je doprinos bio u potpunom neskladu sa zvučnim imenom. Ključni trenutak sezone, međutim, bio je zdravstveni bilten; povreda Karlika Džonsa u trenutku kada je tim imao skor 3-2, potpuno je izbacila ekipu iz koloseka i uvela je u seriju poraza iz koje se ni legendarni Željko Obradović nije izvukao bez posledica, što je dovelo do njegovog istorijskog, prevremenog odlaska sa klupe.
Dolazak Đoana Penjaroje doneo je stabilizaciju i čak jedan impresivan niz od šest uzastopnih pobeda, ali je on stigao prekasno da bi se sanirala šteta napravljena u središnjem delu sezone. Protiv Baskonije, crno-beli su odigrali profesionalno, kontrolišući meč svih 40 minuta, uz dvocifrenu prednost koja nijednog trenutka nije dolazila u pitanje. Ipak, krajnji skor od 16-22 jasno ukazuje na to da su apsolutno svi faktori u klubu podbacili u odnosu na visoko postavljene ciljeve iz septembra.
M.M.
