U NEDELJU OPUŠTENO: Kazaljke ćemo u tri sata ujutru vratiti na dva, čime počinje zimsko računanje vremena

Pomeranje sata dva puta godišnje uvedeno je prvenstveno radi boljeg korišćenja dnevne svetlosti i uštede energije. Međutim, promenjene životne navike, savremena tehnologija i istraživanja o uticaju promene vremena na zdravlje doveli su u pitanje opravdanost ove prakse.

Ideja o pomeranju časovnika mnogo je starija od savremenih rasprava o uštedi električne energije. Još krajem 19. veka novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson predlagao je sezonsko prilagođavanje vremena kako bi ljudi imali više dnevne svetlosti nakon radnog dana.

Prva velika primena usledila je tokom Prvog svetskog rata. Nemačka je 1916. godine uvela letnje računanje vremena radi smanjenja potrošnje uglja, a ubrzo su je sledile Velika Britanija, Francuska i druge evropske države.

Posle ratova mnoge zemlje su odustajale od ove mere, da bi je ponovo uvodile tokom energetskih kriza sedamdesetih godina prošlog veka.

Na prostoru nekadašnje Jugoslavije redovno pomeranje sata uvedeno je 1983. godine. Od tada se praksa nastavila i u Srbiji, koja je pravila uskladila sa evropskim sistemom.

Koje zemlje više ne pomeraju kazaljke?

Iako se u Evropi sat i dalje pomera dva puta godišnje, veliki deo sveta ne primenjuje ovu praksu.

Rusija je 2014. godine prešla na stalno standardno vreme, nakon eksperimenta sa trajnim letnjim računanjem. Turska je 2016. odlučila da tokom cele godine zadrži vreme koje odgovara letnjem računanju.

Belorusija i Island takođe ne pomeraju kazaljke, dok su Kina, Indija i Japan među velikim državama koje ne primenjuju sezonsku promenu vremena.

Brazil je od ove prakse odustao 2019. godine, a Meksiko ju je 2022. ukinuo u najvećem delu zemlje, uz izuzetke u pojedinim pograničnim područjima.

Ni u Sjedinjenim Američkim Državama pravila nisu jedinstvena. Većina saveznih država pomera sat, dok Havaji i najveći deo Arizone to ne čine.

Prema međunarodnoj evidenciji Time and Date, tokom 2026. godine sezonsku promenu vremena primenjuje približno 70 država i teritorija.

Da li pomeranje sata zaista štedi energiju?

Ušteda energije decenijama je bila najvažniji argument za uvođenje letnjeg računanja vremena. Duži period dnevne svetlosti u večernjim satima trebalo je da smanji potrebu za veštačkim osvetljenjem.

Međutim, savremena istraživanja pokazuju da su efekti ograničeni i da zavise od geografskog položaja, klime i načina potrošnje energije.

Evropska komisija je u svojim analizama ocenila da su ukupne energetske uštede male. Savremena LED rasveta dodatno smanjuje značaj argumenta zbog kojeg je pomeranje sata prvobitno uvedeno.

Kako promena vremena utiče na zdravlje?

Pomeranje sata nije samo administrativno pitanje. Ono utiče i na biološki ritam čoveka, posebno na san, budnost i koncentraciju.

Stručnjaci za medicinu spavanja upozoravaju da nagla promena vremena može privremeno da poremeti cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji reguliše smenjivanje sna i budnosti.

Prolećno pomeranje sata unapred smatra se problematičnijim jer se gubi jedan sat sna. Jesenje vraćanje kazaljki većini ljudi lakše pada, ali i ono može da poremeti ustaljene navike.

Naši sugrađani različito doživljavaju pomeranje sata. Dok jednima promena remeti svakodnevni ritam, drugi je gotovo i ne primećuju. Jedna od anketiranih devojaka kaže da joj je potrebno nekoliko dana da se prilagodi novom vremenu. „Prvo uveče ne mogu da zaspim, a onda ujutru ne mogu da ustanem“, objašnjava ona. S druge strane, penzionerki sa kojom smo razgovarali promena ne predstavlja nikakav problem. „Meni je svejedno, ja sam u penziji“, kaže ona. Jedan od mlađih sagovornika, međutim, raduje se jesenjem pomeranju kazaljki. „Ovo jesenje pomeranje sata mi odgovara jer spavam sat vremena duže“, ističe on.

U stručnim raspravama sve češće se ističe prednost trajnog standardnog, odnosno zimskog vremena, zbog bolje usklađenosti sa prirodnim smenjivanjem dana i noći.

Američka akademija za medicinu spavanja u svom stručnom stavu iz 2024. godine preporučila je ukidanje sezonskih promena i trajno zadržavanje standardnog vremena, koje je bolje usklađeno sa ljudskim biološkim ritmom.

Hoće li Srbija prestati da pomera sat?

Za sada nema usvojene odluke o ukidanju sezonskog računanja vremena u Srbiji. Zemlja nastavlja da primenjuje sistem usklađen sa evropskim državama, a eventualna promena pravila u Evropskoj uniji otvorila bi isto pitanje i u Srbiji.

Do tada će se kazaljke pomerati poslednje nedelje marta i poslednje nedelje oktobra.

Naredna promena očekuje nas 25. oktobra, kada ćemo sat vratiti unazad. Letnje računanje vremena ponovo počinje 28. marta 2027. godine.

Iako je pomeranje kazaljki nekada predstavljalo jednostavan način da se uštedi energija, danas se sve češće postavlja pitanje da li korist od te mere opravdava poremećaje svakodnevnog i biološkog ritma. Odgovor evropskih institucija još se čeka, pa će građani i ove jeseni morati da prilagode svoje časovnike.