Ujedinjene nacije obeležavaju svoj dan 24. oktobra, podsećajući na osnivanje međunarodnog sistema koji je posle Drugog svetskog rata trebalo da doprinese očuvanju mira i sprečavanju novih globalnih sukoba.
Više od osam decenija kasnije, UN ostaju najširi forum za međunarodnu saradnju, ali se njihov rad odvija u okolnostima u kojima države često imaju suprotstavljene političke i bezbednosne interese.
Organizacija nije svetska vlada i ne raspolaže neograničenim ovlašćenjima. Njena sposobnost da utiče na događaje zavisi od međunarodnog prava, odluka nadležnih tela i spremnosti država članica da sarađuju.
Pomoć milionima ljudi širom sveta
Ujedinjene nacije imaju važnu ulogu u rešavanju humanitarnih kriza, pružanju pomoći izbeglicama, zaštiti dece, unapređenju javnog zdravlja i praćenju ljudskih prava.
Njihove agencije i programi deluju u različitim oblastima. UNICEF radi na zaštiti dece i njihovih prava, Svetska zdravstvena organizacija koordinira međunarodne aktivnosti u oblasti zdravlja, dok Visoki komesarijat UN za izbeglice pruža podršku ljudima koji su morali da napuste svoje domove.
UN učestvuju i u diplomatskom posredovanju i mirovnim operacijama. U zavisnosti od mandata i uslova na terenu, ove aktivnosti mogu da pomognu u nadgledanju primirja, zaštiti civila i stvaranju uslova za političke pregovore.
Ipak, humanitarna pomoć i diplomatski napori ne znače da organizacija u svakom slučaju može da zaustavi rat ili spreči sva kršenja međunarodnog prava.
Zašto velike sile imaju presudnu ulogu?
Najvažnije odluke o međunarodnom miru i bezbednosti donosi Savet bezbednosti UN. Njegovih pet stalnih članica su SAD, Rusija, Kina, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, a svaka od njih ima pravo veta na suštinske odluke.
Zbog toga sukob interesa među velikim silama može da blokira zajedničko reagovanje. Čak i kada većina članica podržava određenu meru, veto jedne stalne članice može da spreči njeno usvajanje.
Generalna skupština UN, u kojoj učestvuju sve države članice, omogućava raspravu o globalnim problemima i usvajanje rezolucija. Te rezolucije uglavnom nisu pravno obavezujuće, ali mogu da pokažu stepen međunarodne podrške određenom stavu.
Ograničenja UN tako ukazuju na širi problem međunarodnih odnosa: države su prihvatile zajednička pravila, ali nisu odustale od zaštite sopstvenih interesa.
Da li je međunarodna saradnja i dalje neophodna?
Uprkos ograničenjima, međunarodne institucije imaju značajnu ulogu u rešavanju problema koji prelaze državne granice. Epidemije, klimatske promene, migracije i humanitarne katastrofe zahtevaju razmenu informacija, koordinaciju i zajedničko delovanje.
Bez međunarodnih mehanizama, državama bi bilo teže da usklađuju odgovore na takve izazove. Međunarodne organizacije istovremeno stvaraju prostor za pregovore i onda kada su odnosi među državama pogoršani, a manje zemlje dobijaju mogućnost da svoje stavove iznesu pred širim međunarodnim forumom.
To ne znači da su postojeće institucije bez nedostataka. Rasprave o reformi Saveta bezbednosti, većoj transparentnosti i efikasnijem reagovanju na krize pokazuju da postoji potreba za prilagođavanjem sistema savremenim međunarodnim odnosima.
Dan Ujedinjenih nacija zato je prilika da se sagledaju i postignuća i ograničenja međunarodne saradnje. Organizacija ne može sama da garantuje mir, ali može da obezbedi okvir za diplomatiju, humanitarnu pomoć i razvoj zajedničkih pravila.
Koliko će taj okvir biti delotvoran, na kraju zavisi i od država koje su ga uspostavile i njihove spremnosti da međunarodne obaveze primenjuju i kada se suoče sa političkim pritiscima i sopstvenim strateškim interesima.
M. T.
