VENECIJA – Dok se kapije Đardina i Arsenala širom otvaraju za hiljade posetilaca Venecijanskog bijenala 2026. grad na kanalima ponovo je postao poprište gde se visoka umetnost direktno sudara sa gorućom svetskom politikom. Ovogodišnja smotra, koju obezbeđuju pojačane patrole policije, već u prvim danima maja donela je snažne kontraste – od meditativnih skulptura do radikalnih uličnih performansa.
U središtu pažnje našao se povratak Rusije u svoj nacionalni paviljon, nakon višegodišnjeg odsustva uzrokovanog međunarodnim sankcijama. Povratak je obeležen nastupom muzičara Alekseja Hovalyga, ali i žestokim protestima. Aktivistkinje grupa Pussy Riot i FEMEN izvele su u sredu, 6. maja, provokativnu akciju ispred ruskog zdanja, buneći se protiv prisustva ove zemlje na međunarodnoj sceni. Istovremeno, ispred glavnog ulaza u Bijenale, okupila se grupa Palestinaca noseći imena umetnika stradalih u Gazi, podsećajući na humanitarnu tragediju koja ne ostavlja ravnodušnim ni umetnički svet.
S druge strane, američki paviljon pod nazivom „Call Me the Breeze” nudi potpuno drugačije iskustvo. Umetnica Alma Alen predstavila je seriju skulptura koje istražuju odnos materije i prostora, dok je u Arsenalu postavljena grandiozna instalacija „Amalgam” Nika Kejva, koja već važi za jedan od najfotografisanijih radova sezone. Pažnju privlači i paviljon Austrije sa projektom „Seaworld Venice” umetnika Ei Arakava-Naša, koji kroz radikalne performanse propituje granice ljudskog tela.
Među brojnim zvanicama iz sveta umetnosti viđena je i proslavljena umetnica performansa Marina Abramović, koja je svojim prisustvom još jednom potvrdila značaj Venecije kao mesta gde se definišu budući pravci savremenog stvaralaštva. Izložba obuhvata i vizionarske postavke Islanda, Estonije, kao i kompleksnu instalaciju „In the End When All Began, Eden” umetnice Vangeči Mutu, koja spaja mitologiju i ekološku svest.
Bijenale 2026. godine, više nego ikada pre, funkcioniše kao ogledalo sveta u krizi – prostor gde lepota forme pokušava da nađe zajednički jezik sa sirovom realnošću današnjice. Izložba će za posetioce ostati otvorena do kasne jeseni, pružajući uvid u najširi spektar ljudske kreativnosti, od tradicionalnog vajarstva do digitalnih i aktivističkih intervencija.
N.V.
