Ustavni sud u Prištini utvrdio je da izbor Nenada Rašića za potpredsednika skupštine privremenih prištinskih institucija iz reda srpske zajednice nije sproveden u skladu sa ustavnim i poslovničkim procedurama, čime je potvrđena žalba Srpske liste o povredi prava srpskih poslanika.
Ustavni sud u Prištini saopštio je da je postupak izbora Nenada Rašića, predstavnika stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, bio neustavan jer nije ispoštovano pravo većine poslanika iz redova srpske zajednice da predlože svog kandidata za potpredsednika skupštine.
Sud je odluku doneo nakon žalbe Srpske liste, koja je osporila izbor Rašića sproveden 10. oktobra, navodeći da je time prekršen ustav i poslovnik skupštine.
Povreda ustavnih procedura
U presudi se navodi da odluka o izboru Rašića nije bila u skladu sa članom 67 Ustava privremenih prištinskih institucija, kao ni sa relevantnim odredbama poslovnika skupštine koje regulišu izbor predsednika i potpredsednika parlamenta.
Sud je ocenio da je većina poslanika iz srpske zajednice iskoristila svoje ustavno pravo da predloži kandidata za zamenika predsednika skupštine, ali da taj predlog nije prihvaćen, nakon čega je sproveden izbor kandidata koji nije imao podršku većine srpskih poslanika.
„Izbor Nenada Rašića nije došao kao predlog većine poslanika iz reda srpske zajednice, niti je postojalo odbijanje te većine da ostvari svoje pravo predlaganja“, navodi se u obrazloženju presude.
Zaštita prava nevećinskih zajednica
Sud je naglasio da pravo predlaganja kandidata za potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica pripada većini ili najvećem broju poslanika iz te zajednice, što predstavlja ključni mehanizam zaštite političkih prava manjinskih naroda.
U presudi se upozorava da bi praksa u kojoj većina u parlamentu imenuje predstavnike nevećinskih zajednica bez njihove saglasnosti predstavljala zaobilaženje ustavnih garancija i ugrožavanje principa političke zastupljenosti.
Ustavni sud je naveo da ova odluka nema retroaktivno dejstvo, što znači da ranije donete odluke u kojima je Rašić učestvovao formalno ostaju na snazi, ali se otvara pitanje budućih procedura i načina izbora predstavnika srpske zajednice u rukovodstvu skupštine.
Politička pozadina slučaja
Srpska lista je u prethodnom sazivu parlamenta imala devet od ukupno deset zagarantovanih mandata za Srbe, dok je stranka Nenada Rašića raspolagala sa jednim mandatom. Uprkos tome, Rašić je izabran za potpredsednika skupštine nakon što kandidati Srpske liste nisu dobili potrebnu većinu glasova u plenumu.
Iz Srpske liste su tada tvrdili da je Rašićeva stranka mandat osvojila pre svega zahvaljujući glasovima iz albanskih sredina, ocenjujući njegov izbor kao politički inženjering usmeren na slabljenje uticaja srpske zajednice.
Na parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, Srpska lista je ponovo osvojila devet od deset mandata predviđenih za srpske predstavnike, dok je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak zadržala jedan mandat, uz značajan broj glasova osvojenih van sredina sa srpskom većinom.
M. T.
