NOVI SAD – Ukrštaj je najmoćniji princip univerzuma, smatrao je Laza Kostić.
Upravo taj princip odisao je koncertom Matica, Laza i muzika, a sve na Šekspirov dan, koji je održan 23. aprila 2026. godine u Matici srpskoj.
Bio je to pravi vatromet muzičkih boja!
Ukrštaj dostojan dr Laze Kostića, baš kako je i bilo najavljeno.
U okviru Muzičkih večeri Matice srpske, a u 200-godišnjici najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije, u 185-godišnjici od rođenja Laze Kostića i 35-godišnjici postojanja Fondacije njegovog imena, a na Šekspirov dan rođenja i usnuća, Fondacija „Laza Kostić“ je upriličila poseban Koncertni ukrštaj dostojan umetničkog principa hijazma samog Laze Kostića!
Ceo program te večeri, sve izvedeno, podsećalo je na ono što su Laza Kostić i njegov najbolji prijatelj u mladosti, dr Jovan Andrejević Joles, utkali te čuvene, 1864. godine u Srpsku Atinu.
U neobičnom, sasvim novom principu muzičko-poetskog ukrštaja, Marina Milić Radović spojila je Šubertovu poslednju klavirsku sonatu sa Kostićevim doživljajem Šekspirovog dela, uz sve nekadašnje nerazumevanje, pa i ljubomoru u toj, „Srpskoj Atini“, njegovom Novom Sadu.
Još tananiji ukrštaj doživljen je u Igri br.1 Vasilija Mokranjca. U muziku i ritam srpskog melosa, pijanistkinja i autor priče utkala je oduševljenje Laze Kostića za stare srpske reči. Bećkovićev Odgonet Laze Kostića bio je upleten uz Igru br.2.
Omiljena Šekspirova kompozicija, Greensleeves, bila je muzička podloga za procesiju likova sa likovnim, plesnim, scenskim kreacijama, i tako su, u svojevrsnoj, neobičnoj paradi, Lazini ambasadori dali mali istorijski čas prisutnoj publici.
Ovaj put, deca su se našla u ulozi profesora, i na umetnički, atraktivan način, okupljenu publiku uputila u vredne činjenice vezane za odomaćivanje Šekspira kod nas.
U toj Paradi Lazinih ambasadora, posebno je vredno bilo posmatrati šesnaestoro dece, iz različitih životnih sredina, kako skladno, kompaktno, kao jedinstven tim iznose svoje uloge, likovne, glumačke i muzičke kreacije, specijalno pripremljene za ovu priliku.
LAZINI AMBASADORI IZ DEČJEG SELA, POBEDNICI KONKURSA I ADEM MEHMEDOVIĆ – U UKRŠTAJU
Upriličena 23. aprila, na Šekspirov rođendan, dan kada se vekovima turisti iz celog sveta okupljaju u Stratfordu da posmatraju Paradu labudova, ova nesvakidašnja svetkovina Šekspiru, Lazi Kostiću i Matici srpskoj u čast, bila je ništa drugo, do Parada Lazinih ambasadora.
Podsetila nas je i na gest pozorišnog znalca, sekretara Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske, dr Zorana Maksimovića – poklonjen plakat predstave Ričard Treći (prvog insceniranog komada barda na Balkanu) Gloub teatru na Kulturnoj olimpijadi 2012. godine u Londonu. Tada je i prva gostujuća izložba u Šekspirovom pozorištu bila baš Pozorje Laze Kostića autora Zorana Maksimovića.
A u Paradi Lazinih ambasadora našla je mesto i maketa Gloub teatra sa zlatnom pločom i imenom „Laza Kostić“. Koja je TO satisfakcija za onoga koji je pola veka radio na odomaćivanju Šekspira u nas i uveo kult „Labuda sa reke Ejvon“ na našu scenu! Nikada nogom nije kročio u London, ali je zato zlatna ploča sa njegovim imenom, od 2001. godine, uzidana u zid Gloub teatra. Jer je Fondacija „Laza Kostić“ smatrala da je to i zaslužio.
Prepunu salu Matice srpske, posebno je zadivio svojim pijanističkim majstorstvom, podjednako koliko i toplom ličnošću, sjajni mladi međunarodni pijanista, kompozitor i autor izvanrednih koncertnih aranžmana, Adem Mehmedović, takođe Lazin ambasador – senior.
Valja napomenuti da je Adem trenutno na doktorskim studijama na Privatnom univerzitetu za džez i popularnu muziku (Jam Music Lab University) u Beču, gde razvija svoj istraživački projekat, pripremajući se za titulu „prvog doktora sevdalinki“.
Izborom srpskih narodnih pesama, jermenske narodne i sevdalinke, u originalnim aranžmanima, Mehmedović je novosadskoj publici podario nezaboravne trenutke, ukazujući nam kako se čuva kulturno nasleđe naših naroda i nastavlja da živi i na koncertnom podijumu.
A na kraju su, spontano i s ljubavlju, Adem i njegovi prijatelji, mlađani Lazini ambasadori – darovita deca iz Dečijeg sela i pobednici konkursa, izveli pesmu Amire Medunjanin Pjevat ćemo šta nam srce zna, pesmu koja slavi ljubav prema muzici.
Poznato je da je Lazi Kostiću u mladosti najbliži prijatelj bio lekar, dr Jovan Andrejević Joles, sa kojim je i preveo Ričarda Trećeg i postavio na scenu u Novom Sadu, te čuvene 1864. godine, i ta činjenica bila je zlatna nit koja se provlačila celo veče.
Taj ukrštaj medicine i umetnosti u Kostićevom životu i radu bio je moćan, plodonosan i dragocen. Proteže se do današnjih dana i nastavlja se da živi kroz rad Fondacije njegovog imena, ponajviše kroz saradnju Fondacije „Laza Kostić“ sa Društvom lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, zahvaljujući prof. dr Draganu Dankucu, koji je taj ukrštaj i u knjigu uneo.
PLEMENITA AKCIJA
Po ugledu na Lazu Kostića koji se ceo život zalagao za fizičko, mentalno i emotivno zdravlje mladih i svesrdno im pomagao u tome, i ovo veče je imalo plemenitu dimenziju. Nije ni čudo što je obeleženo u Matici srpskoj, čiji su dobrotvori svojim prilozima podržavali njenu prosvetiteljsku misiju i koje je povezivala plemenita ideja o stvaranju jedne, jedinstvene košnice.
Tako je i Fondacija „Laza Kostić“ nastavila svoju misiju ukrštavanja i plemenitu akciju za obezbeđivanje donacija za mlađe naraštaje i buduće Lazine Ambasadore.
Ove večeri prikupljana su sredstva za časova klavira deci iz Dečjeg sela – onu najtalentovaniju, kao i za decu sa otežanim učenjem, jer je klavir instrument sa izuzetnim rehabilitacionim kvalitetom.
Donirano je 50.300 dinara i 80 evra (što su mali ambasadori precizno zabeležili), i već od 1. juna časovi klavira (na restauriranom Blüthner belom klaviru, takođe svojevremenoj donaciji), ulepšavaće letnji raspust malim žiteljima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici.
Lazin ukrštaj, i svi ukrštaji Fondacije „Laza Kostić“, potvrđeni i na ovom koncertu Matica, Laza i muzika, a sve na Šekspirov dan, nastaviće se već u septembru kada će Lazini ambasadori – pobednici prvog konkursa Laza & Vil i pčela otputovati u London i Stratford, spajajući tako, na svoj način, Lazu i Šekspira i misiju Fondacije „Laza Kostić“.
*****
Za sve zainteresovane prijatelje Fondacije „Laza Kostić“ (iz Srbije i iz inostranstva), koji se raspituju na koji način mogu da uplate donaciju za časove klavira, naša adresa je:
Fondacija „Laza Kostić“
Miloša Bajića 7
21000 Novi Sad
Dinarski račun: 220-111697-39
Devizni račun: 220-1530500000190-66
M. D.
