U javnim raspravama veštačka inteligencija se gotovo uvek pojavljuje u dve uloge: ili kao genijalni pomoćnik ili kao kulturni predator koji će zameniti čoveka. Istina je, kao i obično, mnogo komplikovanija. Novo istraživanje o kreativnosti sugeriše da AI ne mora nužno da ubija originalnost, već može da posluži kao neka vrsta mentalnog pojačala. Kada ljudi rade sa njom kao sa saradnikom, a ne kao sa automatom koji sve obavlja umesto njih, rezultat ne mora biti manje ljudski. Naprotiv, može postati raznovrsniji i smeliji. To je važna promena ugla: pitanje više nije samo da li AI „zna”, nego da li zna da provocira čoveka da misli šire.
ScienceDaily navodi da je u velikom istraživanju sa više od 800 učesnika, koji su osmišljavali virtuelne gradove, AI pokazala potencijal da funkcioniše kao kreativni partner. To ne znači da je rešena rasprava o autorstvu, originalnosti i lenjosti koju tehnologija ponekad podstiče. Ali znači da je pogrešno unapred zaključiti da svaka pomoć mašine automatski osiromašuje ljudski rad. U nekim slučajevima alat ne zatvara maštu, nego joj otvara dodatna vrata. A to je za ovo doba možda jedna od najvažnijih tehnoloških istina: stvarni sukob nije između čoveka i mašine, nego između pasivne i aktivne upotrebe alata.
S.B.
