Veštačka inteligencija, cloud servisi i striming deluju kao nešto što živi u vazduhu, daleko od česme i vodomera. Međutim, iza svake pretrage, snimka, slike i modela stoje data centri — ogromne zgrade pune servera koje troše mnogo energije, a često i mnogo vode za hlađenje.
The Cool Down danas upozorava da se data centri u Kaliforniji sve češće šire u zajednicama koje se već bore sa nestašicom vode i ekonomskim pritiscima. To otvara pitanje koje se sve teže može ignorisati: koliko digitalni svet zaista košta prirodni prostor oko nas?
Ova vest nije protiv tehnologije, nego za pametnije planiranje. Data centri su neophodni za savremeni život. Bez njih nema aplikacija, rada na daljinu, veštačke inteligencije, bankarstva, navigacije, videa, arhiva i miliona usluga koje koristimo svakog dana. Ali ako se grade tamo gde je voda već problem, lokalna zajednica ima pravo da pita šta dobija, a šta gubi.
Za Srbiju je ovo tema budućnosti, jer će i kod nas sve više dolaziti razgovori o digitalnoj infrastrukturi, energetici, vodi i lokalnim resursima. Nije dovoljno reći da je neka investicija „tehnološka”. Treba pitati koliko troši, kako se hladi, da li koristi obnovljivu energiju i da li opterećuje okolinu.
Najzanimljivije je što nas ova priča vraća na staru istinu: ništa nije potpuno virtuelno. I internet ima zgrade, kablove, struju, vodu i komšiluk. Što pametnija tehnologija postaje, to pametnije mora da koristi obične, zemaljske resurse.
S.B.
