Na današnji dan, 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena iz Banata, Bačke i Baranje u Novom Sadu donela je istorijsku odluku o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Zasedanje je održano u zgradi nekadašnjeg „Grand hotela Majer“, kasnije preimenovanog u „Slobodu“, uz prisustvo 757 poslanika iz svih delova pokrajine. Izbor je sproveden prema Proglasu Srpskog narodnog odbora od 17. novembra, uz princip da jedan poslanik predstavlja hiljadu građana.
Među poslanicima je bilo 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar, kao i sedam žena, što je za to vreme bila posebna istorijska zanimljivost.
Zasedanje je otvorio najstariji poslanik Jovan Hranilović, unijatski sveštenik i publicista. Tokom rada skupštine posebno su se isticali dr Ignjat Pavlas, ugledni pravnik i društveni radnik, koji je predsedavao sednicama, kao i publicista i političar Jaša Tomić, koji je pročitao odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji.
Skupština je donela i odluke o formiranju privremenih organa vlasti, pa je za predsednika Narodne uprave izabran dr Joca Lalošević, dok je Slavko Miletić postao predsedavajući Velikog narodnog saveta. Odluka o prisajedinjenju doneta je jednoglasno, čime je Vojvodina postala deo Kraljevine Srbije.
