ZRENJANIN – Rušenje Evangelističke crkve u Titelu, izgrađene krajem 19. veka, otvorilo je javnu debatu o tome kako se odnosimo prema kulturnom i graditeljskom nasleđu.
Nije sporno da je Evangelistička crkva u Titelu bila u veoma lošem stanju, da je ugrožavala bezbednost i da je opština preduzela sve radnje kako bi rušenje obavila u zakonskim okvirima.
Jedan od argumenata vlasti, sa čim se očigledno saglasilo i rukovodstvo Evangelističke crkve Augsburškog ispovedanja sa sedištem u Subotici, bio je da u Titelu više nema vernika ove crkve, da objekat nema ko da održava i da je rušenje, praktično, jedino rešenje.
Nažalost, to nije jedini hram koji je u lošem stanju i u kom više nema vernika.
Hramovi bez vernika
Slovačka evangelička crkva u Zrenjaninu, smeštena na uglu ulica Cara Dušana i Slovačke, trebalo bi da dobije status zaštićenog kulturnog dobra.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, naime, pokrenuo je pre nekoliko godina postupak u kom bi, nakon okončane procedure, ova crkva iz 19. veka trebalo da se nađe u posebnom režimu zaštite.
Da li će je taj status zaista i zaštiti, to će se tek videti, s obzirom na to da se ova crkva nalazi u veoma lošem stanju, kao i da je jedno vreme, zbog bezbednosti prolaznika, bila ograđena zaštitnom mrežom.
Podsetimo, pre tri godine je u Zrenjaninu, u organizaciji Međunarodne biskupske konferencije, Rimokatoličke crkve u Srbiji i Zrenjaninske biskupije, održan simpozijum „Sveta stolica i pitanje crkava koje se ne koriste“.
Teme o kojima je bilo reči su stanje napuštenih crkava, uređenje sakralnih prostora, zakonodavstvo koje propisuje Katolička crkva o zapustelim crkvama i sudbina crkava Podunavskih Švaba.
Čuvari istorije i identiteta
Tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor je tom prilikom kazao da rušenje crkava ne dolazi u obzir.
„Potrebno je da se one obnove gde je to moguće, uz pomoć lokalnih samouprava i zajednica. Tamo gde nije moguće, treba urediti sakralne prostore tako da oni služe lokalnoj zajednici, da se ti prostori stave u funkciju društva. Pokrajinska vlada je spremna da pomogne“, istakao je tada Ištvan Pastor.
Na simpozijumu je rečeno i da Katolička crkva u Srbiji ima više verskih objekata koji su u jako lošem stanju.
Posle Drugog svetskog rata došlo je do promene sastava stanovništva, posebno u Vojvodini, gde je živelo preko 400.000 Podunavskih Švaba.
„Mnogo crkava je ostalo bez vernika, a mnoga sela su ostala sa malo njih. Zato sada u Banatu, Bačkoj i Sremu ima puno zapuštenih verskih objekata“, kazao je tadašnji zrenjaninski biskup, a sada kardinal dr Ladislav Nemet.
