Fudbalska javnost u Srbiji dobila je potvrdu da Vojvodina trenutno igra možda i najmoderniji fudbal u zemlji, iako semafor na „Karađorđu“ nakon 90 minuta iscrpljujuće bitke protiv Partizana (0:0) to nije u potpunosti verifikovao.
Miroslav Tanjga je postavio taktiku koja je u potpunosti neutralisala zamisli Srđana Blagojevića. Vojvodina je energetski izgledala kao tim iz neke od „liga petice“ – visoki presing je bio toliko brutalan da defanzivci Partizana u uvodnih 20 minuta praktično nisu mogli da prenesu loptu preko centra. Lukas Baros je gospodario levom stranom, Džon Meri je bio stalna opasnost, a Lazar Nikolić i Savićević su neumorno sekli svaku ideju gostiju na sredini terena. Prava je sportska nepravda što takva inicijativa nije krunisana golom, naročito nakon prilika Merija i udaraca sa distance koji su prohujali pored okvira gola Marka Miloševića.
Dok je Vojvodina igrala fudbal da pobedi, Partizan je na severu Srbije igrao da preživi. Crno-beli su se svesno povukli, oslanjajući se na iskustvo Saše Zdjelara, ali su bili potpuno podređeni u duel-igri. Stativa Dembija Sekua bila je jedini trenutak kada je „Stara dama“ zadrhtala, ali sve ostalo je bila apsolutna dominacija momaka u crveno-belim dresovima. Cenu takvog odnosa snaga gosti su platili u disciplinskim merama – isključenje Đurđevića i karton Milića direktna su posledica nemoći pred naletima Vojvodine. Novi Sad može biti ponosan na svoj tim, jer je ovo bila partija koja miriše na evropske standarde.
M.M.
