Zeleni vodonik je obećanje energetske tranzicije, ali i polje gde se politika i industrija sudaraju oko pravila igre. Nature je u uvodniku od 25. februara 2026. upozorio evropske lidere da ne žure sa promenom propisa koji treba da osiguraju da vodonik zaista bude „zelen”, odnosno proizveden na klimatski prihvatljiv način.
Povod je bio javni pritisak sa najvišeg nivoa: francuski predsednik Emanuel Makron je, na Evropskom industrijskom samitu u Antverpenu (Belgija), opisao evropska pravila kao „luda”, tvrdeći da koče širenje tehnologije. Nature navodi da kritike ne dolaze samo iz Francuske: pominju se i tonovi iz nemačke vlade, kao i iz dela Evropskog parlamenta, dok se paralelno formira i nova lobistička grupa unutar industrije zelenog vodonika.
Urednička logika je jasna: pravila su usvojena pre manje od tri godine, a sada se već traži prepravka – bez dovoljno vremena da se prikupe rezultati i uporede modeli. Zato Nature insistira na jednoj „dosadnoj”, ali ključnoj stvari: neka naučnici pregledaju dokaze i neka se politike zasnivaju na podacima, a ne na nervozi tržišta.
Za zemlje poput Srbije, koje prate evropsku regulativu i investicione trendove, ovo je važna poruka: ako se standardi olako spuste, dobićemo „zeleni” vodonik na papiru i sivi u praksi – a to je najskuplja moguća greška.
S.B.
