Pre nego što je postojala brzina interneta, postojao je trenutak koji je tada zvučao kao čudo: poruka koja prelazi okean brže od broda. U pričama o prvom transatlantskom telegrafskom kablu stalno se vraća ime Sajrusa Vesta Filda, čoveka koji je 1854. krenuo u projekat koji je delovao kao ludost, ali je mirisao na budućnost. Istorijski pregledi i muzejske hronike pamte da je 16. avgusta 1858. stigla prva zvanična poruka između kontinenata, ali je kabl potrajao svega nekoliko nedelja: signal je slabio, a previsok napon ga je dodatno oštetio.
Romantični deo priče je upornost posle poraza. Posle podsmeha i umora investitora, vraća se ideja, vraća se novac, i dolazi 1865: ogromni brod Grejt Isteren kreće da polaže novi kabl, ali se on lomi usred okeana. Mnogi bi tu stali. Umesto toga, 13. jula 1866. ista ekspedicija ponovo isplovljava, a zatim stiže datum koji se u muzejima komunikacija navodi kao prelom: 27. jula 1866. uspostavljena je uspešna veza do mesta Harts Kontent na ostrvu Njufaundlend.
Najlepša posledica je skoro poetska: od „dve nedelje do dve minute”, kako se tada govorilo, svet postaje manji, a odluke brže. Trgovina, politika, porodice – sve dobija novi ritam. I svaki put kada danas poruka stigne „odmah”, u toj brzini još postoji senka jedne žice koja je prvi put presekla tišinu Atlantskog okeana.
S.B.
