Letnje pripreme i kontrolni mečevi u Austriji i Rusiji poslali su jasnu opomenu stručnom štabu Crvene zvezde, jer je bleda partija protiv Zenita u Sankt Peterburgu ponovo ogolila nedostatak dinamike i brzine u igri srpskog šampiona.
U velikoj većini evropskih klubova sa izraženim ambicijama, prijateljske utakmice se vode kao čista forma. Nešto što mora da se odradi. Ali Crvena zvezda je nešto sasvim drugo. Pred stresni period evropskih kvalifikacija, provere u Vindišgarstenu i Sankt Peterburgu predstavljaju mamac za kupovinu sezonskih karata, kreiraju euforiju, ravnodušnost ili blago nezadovoljstvo. Bilo je svakakvih primera kroz prethodne godine evropskog uzleta – od uzaludnog, a skupog posla Baraka Bahara, do onog momenta s početka prvog mandata Vladana Milojevića kada je ekipa na Zlatiboru igrala 0:0 sa Rudarom iz Pljevalja, pa potom ušla u Ligu Evrope. Otuda je teško kroz realnu prizmu sagledati šta je sve uradila ili bolje rečeno nije uradila četa Dejana Stankovića na ovim pripremama, ali kompletna slika definitivno zabrinjava. Zvezdaška javnost jeste strastvena i sklona preranim analizama, ali tim posle slabog izdanja protiv Zenita ulazi u novu sezonu iz rezultatskog i optičkog minusa.
U četiri provere ovog leta zabeležena je samo jedna pobeda, i to protiv Amštetena (2:1) kada na terenu nije bio najjači sastav. Očekivalo se da će osveženi tim Dejana Stankovića izgledati daleko bolje u duelu sa prvakom Rusije, ali je ekipa sjala tek na momente, uglavnom početkom drugog poluvremena. Videla se povremena ideja – izlazak u visoki presing i otkidanje lopti u poslednjoj trećini terena – ali sve ostalo je pod velikim znakom pitanja. U eri automobila sa električnim i hibridnim motorom, Crvena zvezda je delovala kao stari dizelaš. Nedostajalo je i prirodne brzine u nogama, ali i brzine u donošenju odluka, što je Zenit sa svojim Južnoamerikancima surovo kažnjavao direktnim dodavanjima. Prelazni rok je odrađen ekspresno; stigli su Abu Fani, Loizau, Kristijan Balov i Mohamed Čam, ali ekipa ima identične slabosti kao u smiraj prošle sezone. Bugarin Balov je igrao na kontra strani i još uvek se privikava na pritisak, dok su Čam i Loizau ostali nedorečeni. Jedino se Abu Fani brzo integrisao u tim, ali to je premalo za elitno takmičenje koje traži ekstremnu brzinu na krilnim pozicijama.
M.M.
