Veštačka inteligencija uglavnom se predstavlja kroz softver, modele i aplikacije, ali njen nagli rast ima veoma fizičku posledicu – ogromnu potražnju za memorijskim čipovima. Data-centri za treniranje i pokretanje AI sistema koriste velike količine napredne memorije, a proizvođači prirodno usmeravaju proizvodnju prema tržištu na kojem su zarada i potražnja najveće. Time se smanjuje prostor za druge uređaje koji koriste iste ili srodne proizvodne kapacitete, uključujući računare i pametne telefone. Tech Startups je u svom tehnološkom pregledu od 10. avgusta izdvojio upravo ovaj domino-efekat: AI bum povećava cene memorije i počinje da utiče na ekonomiju potrošačke elektronike, pa kompanije preispituju skupe i komplikovane dizajne budućih uređaja.
Posebno su tražene napredne vrste memorije koje se koriste uz grafičke i AI procesore, ali tržište poluprovodnika nije sastavljeno od potpuno odvojenih fabrika. Proizvođač odlučuje koliko će proizvodnih linija, materijala i investicija usmeriti na serversku, a koliko na potrošačku memoriju. Kada veliki operateri data-centara nude dugoročne ugovore i visoke marže, normalno je da dobijaju prioritet. Posledica je skuplja memorija za proizvođače telefona i računara, koji zatim imaju tri mogućnosti: da povećaju krajnju cenu, smanje količinu memorije ili uštede na drugim komponentama. Upravo zato AI može indirektno da utiče na telefon čak i kod korisnika koji nijednom ne pokrene četbot.
U tehnološkoj industriji taj pritisak posebno pogađa uređaje čiji su dizajn i proizvodnja već veoma skupi. Analitičari koje prenosi Tech Startups ukazuju na izveštaje da je Apple odustao od jednog ambicioznog koncepta gotovo potpuno staklenog jubilejskog iPhone-a za 2027. godinu, jer proizvodni prinosi i ukupni troškovi nisu podržavali takvu konstrukciju. Kompanija istovremeno ulazi u eru još skupljih sklopivih uređaja, dok cene memorije postaju dodatna nepoznanica. Čak i kada pojedinačna glasina o budućem telefonu ne bude potvrđena, šira ekonomska logika ostaje ista: data-centri i potrošačka elektronika takmiče se za isti industrijski lanac koji nije moguće proširiti preko noći.
Ovo je zanimljiv primer kako tehnološka revolucija menja tržište daleko izvan proizvoda koji je u centru pažnje. Kada su pametni telefoni naglo postali popularni, njihova ogromna proizvodnja menjala je cenu senzora, baterija i ekrana u čitavoj industriji. AI sada radi nešto slično sa procesorima, memorijom, električnom energijom i data-centrima. Povećanje kapaciteta zahteva izgradnju fabrika vrednih milijarde dolara i godine planiranja, pa tržište tokom tog perioda reaguje rastom cena i preraspodelom proizvodnje. Zato sledeća generacija laptopa ili telefona možda neće poskupeti samo zato što ima bolju kameru. Deo računa može dolaziti iz server sale udaljene hiljadama kilometara, gde hiljade AI čipova istovremeno traže memoriju koju bi proizvođači nekada prodavali sasvim drugom kupcu.
S.B.
