Nije baš da na lekcije i gorka otrežnjenja u mlađim kategorijama nismo navikli. Na završnim turnirima Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine nema nas još od Trsta 2019. godine, kada su nas pod vođstvom Gorana Đorovića dočekali surovi debakli. Menjale su se generacije, promenjen je čitav niz selektora, a nadu da bi stvari mogle da krenu nabolje upalili su momci rođeni između 2005. i 2008. godine. Ti dečaci, sa dva polufinala na kadetskim prvenstvima Evrope, prozvani su „decom cveća“ i doživljeni kao zalog za novu epohu našeg fudbala. Ipak, poraz izabranika Zorana Bate Mirkovića od Rusije u Kući fudbala u Staroj Pazovi poslužio je kao ozbiljna opomena za kuću na Terazijama 35.
U prvom poluvremenu viđena je klasična trka „fiće“ i „ferarija“ – mladi Rusi su trkački i fizički doslovno pojeli srpski tim. Iako je u nastavku obraz donekle sačuvan, opor utisak je ostao. Na svega sedam meseci pred Prvenstvo Evrope čiji je Srbija domaćin, tim deluje neuigrano i neposloženo. Mlada reprezentacija je već mesecima zamorče odluka sportskog sektora FSS: najbolji igrači su prekomandovani u A tim kod Veljka Paunovića gde uglavnom popunjavaju broj, dok se drugi spuštaju u omladinsku selekciju. Dodatno, izbor rivala u pripremnom periodu (dva meča sa Kirgistanom, dva sa Irakom) nije pružio adekvatne odgovore za takmičenje najvišeg nivoa.
Pritom, otvoren je i niz pitanja oko pojedinačnih statusa. Andrija Maksimović nije tu – zvanično zbog odbijanja Lajpciga da ga pusti, nezvanično usled nezadovoljstva tretmanom kod Paunovića. Lazar Jovanović, igrač natprirodnog dara, odstranjen je iz tima uoči duela sa Irakom i Rusijom zbog psihološke nezrelosti, dok Matija Popović tek hvata ozbiljan takmičarski ritam u CSKA iz Moskve.
Ideja unutar Saveza jeste da svi raspoloživi igrači u junu obuku dres mlade reprezentacije. Ako bi Mirković na raspolaganju imao imena poput Mimovića, Nedeljkovića, Simića, Stankovića, Kostova, Cvetkovića i Miloševića, Srbija bi na papiru imala moćnih 11. Međutim, ti momci zajedno nisu odradili nijedan jedini trening. Bez automatizama i taktičke uigranosti, papir ne garantuje ništa. S vremena ponestaje, a strategija tek treba da se napiše.
M.M.
