Umeli su Hrvati u bližoj prošlosti i te kako da zagorčaju život Englezima. Još od vremena Slavena Bilića, oktobarskih 2:0 u Zagrebu 2006, a potom i onih čuvenih 3:2 na Vembliju kojima su Selekciju tri lava ostavili bez Evropskog prvenstva, Vatreni su važili za izuzetno neprijatnog rivala za Ostrvljane. Međutim, sve naplate i dugovi stigli su na naplatu ove večeri u Rijeci. Na stadionu Rujevica, Engleska je do nogu potukla Hrvatsku i nanela joj najteži, najubedljiviji i najsramotniji poraz u istoriji ove reprezentacije – 7:0 (3:0).
Bila je to taktička i fizička demonstracija sile kakva se retko viđa na ovom nivou takmičenja. Izabranici Tomasa Tuhela odigrali su bez sumnje najboljih 90 minuta pod komandom nemačkog stručnjaka, dokazavši da Engleska pod njegovim vođstvom može da igra izuzetno atraktivan, tečan i napadački brutalan fudbal. Podatak da domaćin sve do sudijske nadoknade vremena nije uputio nijedan jedini udarac u okvir gola najbolje oslikava razmeru hrvatske nemoći. Sa druge strane, Englezi su uputili čak 19 udaraca ka Dominiku Livakoviću, od čega je 10 išlo u okvir, uz neverovatan indeks očekivanih golova (xG) od 6,16. Za meč A divizije Lige nacija, to su zaprepašćujući parametri.
Ovim debaklom nadmašen je i dosadašnji crni rekord Hrvatske iz septembra 2018. godine, kada ih je Španija u Elčeu deklasirala sa 6:0. Izubijani su Hrvati kroz istoriju gubili 1:5 od Engleza pre 17 godina, sa po 1:4 gubili od Španaca, Portugalaca i Slovaka, ali nikada – ni na domaćem ni na gostujućem terenu – nisu delovali ovako razbijeno i bezidejno.
Svaka čast Hrvatima za sve što su napravili u poslednjih sedam-osam godina. Svetsko srebro iz Rusije i bronza iz Katara ostaju vanvremenski uspesi za tako malu zemlju, ali je evidentno da je usledio smena generacija i ozbiljan pad kvaliteta. Trenutno, Hrvatska – baš kao i reprezentacija Srbije – deluje svetlosnim godinama daleko od najvišeg nivoa A divizije Lige nacija u kom diktiraju tempo velesile poput Engleske ili Španije.
M.M.
