Albatros može da preleti ogromna morska prostranstva, ali njegova budućnost zavisi i od promena koje nisu vidljive na jednom letu. Istraživači su uporedili dugogodišnje podatke o crnobrvim albatrosima s projekcijama budućih uslova kako bi odgovorili na pitanje: koliko brzo populacija može da se prilagodi zagrevanju i koliko joj pomaže smanjenje emisija?
Za razliku od životinja koje brzo odrastaju i imaju mnogo generacija za kratko vreme, albatrosi žive dugo i sporo se razmnožavaju. Ta životna strategija uspešna je u relativno postojanom okruženju, ali može otežati brzu evolutivnu promenu. Osobina koja bi potomstvu pomogla da preživi mora da se prenese kroz generacije; sama ptica ne može evolucijom da promeni svoje telo tokom jednog života.
Studija se oslanja na više od tri decenije praćenja ptica. Istraživači su ispitivali više osobina, među njima i dužinu krila, te pravili modele različitih budućih uslova. Prema prikazu nalaza u SciTechDaily, scenariji sa snažnijim smanjenjem emisija približno prepolovljavaju procenjeni rizik od nestanka populacije u poređenju sa oslanjanjem na to da će se ptice same dovoljno brzo prilagoditi. Reč je o projekcijama, a ne o unapred poznatom broju ptica koje će opstati. scitechdaily.com
Zašto baš krila privlače pažnju? Njihova veličina i oblik povezani su s načinom na koji albatros koristi vetar i troši energiju tokom dugih putovanja. Mala razlika u građi može imati značaj tokom mnogo hiljada kilometara leta. Ipak, nijedna pojedinačna osobina ne određuje sudbinu cele vrste. Hrana, uspeh gnežđenja, preživljavanje mladih i uslovi na moru deo su iste slike.
U ovakvim istraživanjima posebno je dragoceno dugotrajno posmatranje. Jedna sezona s manje mladunaca mogla bi da bude izuzetak. Trideset godina otkriva obrasce koje je moguće povezati s promenama uslova i osobinama jedinki. Tek tada model ima dovoljno oslonca da postavi pitanje o budućnosti, iako odgovor i dalje zavisi od pretpostavki.
Nalaz pokazuje i granicu često ponavljane nade da će se priroda jednostavno prilagoditi. Prilagođavanje postoji, ali ima brzinu. Ako se uslovi menjaju brže nego što se korisne osobine šire kroz populaciju, ptice mogu da izgube mnogo jedinki pre nego što takva promena donese korist. Kod dugovečnih vrsta ta razlika između biološkog i klimatskog vremena posebno je oštra.
Albatros na fotografiji izgleda kao simbol slobodnog kretanja. Podaci o njegovom životu otkrivaju nešto konkretnije: opstanak zavisi od niza godina, uspešnih gnezda i uslova preko kojih ne može samo da preleti. Nauka zato ne pita samo može li se vrsta promeniti, već i hoće li za to imati dovoljno vremena.
S.B.
Izvor: Postinfo
