Štapoliki insekti majstori su pretvaranja da su deo biljke. Njihovo telo može ličiti na grančicu toliko uverljivo da ih je teško uočiti čak i kada se zna gde treba gledati. Sada se pokazalo da sličnost može da zavara i naučnike koji pokušavaju da utvrde gde se završava jedna vrsta, a počinje druga.
Istraživači su ponovo proučili australijske insekte iz roda Anchiale. Upoređivali su primerke iz zbirki, njihove telesne osobine i genetičke podatke, uz pomoć fotografija i opažanja iz prirode. Rezultat je promenjena klasifikacija: umesto dve ranije priznate vrste, u ovom radu razlikuje se pet. Među njima su dve novoopisane vrste, dok je još jedno ranije ime vraćeno u upotrebu.
Vest koju prenosi Univerzitet u Sidneju posebno skreće pažnju na vrstu Anchiale mabiensis, povezanu sa specifičnim australijskim kišnim šumama. U njenom razlikovanju važni su i detalji jajeta, uključujući njegov poklopac. To zvuči neobično kada smo navikli da životinju prepoznajemo po veličini i boji, ali kod insekata jaja često nose osobine koje odraslo telo ne otkriva dovoljno jasno. scitechdaily.com
Taksonomija, posao imenovanja i razgraničavanja živih bića, ponekad deluje kao sređivanje fioka u muzeju. U stvarnosti je važna za istraživanje prirode. Ako se pod jednim imenom krije više vrsta, pogrešno možemo proceniti koliko je neka od njih rasprostranjena. Možda ćemo misliti da insekt živi širom velikog područja, dok je jedna posebna vrsta zapravo vezana za mali deo šume.
To je i razlog što su stari muzejski primerci korisni. Čuvaju životinje iz mesta koja su se u međuvremenu promenila i dopuštaju da se današnji DNK i detaljniji opisi uporede s ranijim nalazima. Fotografije ljudi koji insekte nalaze u prirodi dodaju podatke o tome gde se oni danas pojavljuju. Kada se ti različiti tragovi slože, slika raznovrsnosti postaje oštrija.
Treba imati na umu da „otkrivena nova vrsta“ često ne znači da je neko prvi put ugledao neobičnu životinju u šumi. Ponekad se nova vrsta izdvoji među primercima koji su odavno bili poznati, ali su ranije svrstavani pod isto ime. Upravo to ovu priču čini zanimljivom: novost je u boljem razumevanju onoga što je već bilo pred očima istraživača.
Australijski štapoliki insekti verovatno kriju još pitanja. Njihova kamuflaža otežava potragu, a udaljena staništa nisu jednako istražena. Za sada je pet priznatih vrsta jasniji početak za naredne terenske radove. Grančica koja se pomeri možda će i dalje iznenaditi posmatrača, ali će je naučnici sada imati preciznije s čim uporediti.
S.B.
Izvor: Postinfo
